1 2 3 4 5

Вести



29. април – Међународни дан заштите од буке

Бука је сваки нежељени звук. Ова дефинција проширује се напоменом да подразумева и штетно деловање звука на људски организам.

У закону дефиниција је нешто другачија и гласи да бука у животној средини јесте нежељени или штетан звук. У директиви ЕУ под буком се подразумева штетан звук само као звук у спољашњој средини који је настао услед људских активниости, а које се експлицитно наводе.

Звучна заштита

Звучна заштита је скуп мера којим се обезбеђује да звук (бука) при преносу од извора до места пријема, односно, у објекту из једног у други простор, буде ослабљен.

Звучна заштита дели се на:

1.Звучну заштиту објеката (зграде, објекти, високоградње)

2.Звучну заштиту у спољашњем простору

Меродавна изолациона моћ баријере ДЛР

Меродавна изолациона моћ баријере представља једнобројну вредност звучне моћи која је претходно нормализована спектром друмског саобраћаја.

Меродавна апсорпција баријере

Меродавна апсорпција баријере представља једнобројну вредност коефицијентом звучне апсорпције који је претходно нормализован спректром друмског саобраћаја.

Нормализовани спектар саобраћајне буке

За потребе израчунавања карактеристика баријере користи се нормализовани спектар саобраћајне буке.

ПРИМАРНА И СЕКУНДАРНА ЗВУЧНА ЗАШТИТА

Сама звучна заштита може да се класификује у примарну и секундарну. Под примарном заштитом подразумевају се мере које се спроводе директно на извору, а под секундарном заштитом мере које се спроводе на путу проширења.

АКТИВНА И ПАСИВНА ЗАШТИТА

Звучна заштита према начину деловања може да се дели на активну и пасивну заштиту. Активне мере заштите, у првом реду према стандардној акустичкој класификацији, подразумевају поступак који се реализује на следећи начин: звучна енергија се систем микрофона снима и прикупља, затим сложеним поступком обрађује у временском и фреквенцијском домену, а затим се реемитује на такав начин да у тачкама или зонама имисије, услед ефекта суперпозиције са примарно генерисаном акустичком енергијом, доводи до смањивања нивоа звука или чак његовог поништавања. Пасивне мере заштите односе се на слабљење, које се реализује на путу преноса од извора до места имисије.

Према утицају на људски организам, бука се може класификовати на четири степена јачине:

-Први степен- бука јачине од 40-50 dB, изазива психичке реакције;

-Други степен- бука јачине од 60-80-dB, изазива растројство вегетативног нервног система;

-Трећи степен- бука јачине од 90-110 dB , изазива слабљење слуха;

-Четврти степен- бука јачине преко 120 dB, изазива оштећење слуха и слушног апарата (у зависности од старости и стања нервног система).

-Бука од 150 dB изазива механичке повреде слушног апарата, а од 170 dB смрт.

Текст на основу извора уредиo др Николај Шаре

Извори:

ЦПС У.Ј6.001:2000, Основни термини и дефиниције.

„Закон о заштити од буке у животној средини“. Сл. Гласник РС 36, 2009.

Сајт википедија

Књига за хигијену медицинског факултета у Београду.