1 2 3 4 5

Вести



МАЛЕ ГИНЕКОЛОШКЕ ОПЕРАЦИЈЕ – ИНТЕРВЕНЦИЈЕ

Гинеколошке операције су хируршки поступци на спољашњим и унутрашњим генитaлним органима жене. Мање гинеколошке операције се изводе у терапијске и у дијагностичке сврхе.

Изводе се уз поштовање свих принципа савремене хируршке оперативне технике и анестезије, уз претходну комплетну припрему пацијенткиње и гинеколошко-акушерског тима који изводи операцију тј интервенцију. Припрема пацијентиње подразумева не само детаљну дијагностику основног обољења (клинички преглед, лабораторијске анализе, ултразвучни преглед мале карлице и абдомена, по потреби анализа туморских маркера, ЦТ, НМР), већ и прегледе интернисте, анестезиолога, а према потреби и лекара других специјалности. У мале гинеколошке операције убрајамо биопсије, киретаже, полипектомије, пункције, различите инцизије, уклањање кондилома и репарације вагиналних расцепа.

1) Биоспија (узимање узорка ткива) - код сумњивих промена на вулви, вагини и грлићу када се макроскопским прегледом не може поставити тачна дијагноза. Врши се откидањем патолошки промењеог дела ткива кљештима за биопсију или пресецањем хируршким маказама. Увек се узима неколико узорака са различитих места. Често се пре биопсије ради вулвоскопија, колпоскопија или Шилерова проба ради локализовања суспектног места па се онда таква биопсија зове циљана биопсија.

2) Киретажа - то је најчешћа гинеколошка операција. Може бити и дијагностичка и терапијска. Дијагностичка киретажа се ради у случајевима продужених, дуготрајних и понављаних крварења која се углавном јављају у перименопаузалном периоду, код сумње на постојање промена у цервикалном каналу или ендометријуму. Терапијска киретажа се ради код крварења ради његовог заустављања. Посебан облик киретаже се врши када се не може са сигурношћу установити да ли је у питању неоплазија ендоцервикса или ендометријума. То је фракционирана експлоративна киретажа. На хп преглед се шаљу два узорка ткива добијена из цервикалног канала и ендометријума. Може се радити у општој или локалној анестезији, обухвата коришћење вагиналних екартера и зупчастих кљешта, затим се ради сондирање цервикалног канала и кавума, дилатира се цервикални канал Хегаровим дилататорима. Интервенција почиње када се у шупљину материце уведе кирета одговарајуће величине, изгребу се предњи и задњи зид, фундус, бочни зидови и рогови материце.

3) Полипектомија (укањање полипа материце) - полипи су по правилу бенигни али могу малигно алтерисати. Лако се дијагностикују спекулумом. Техника интервенције се састоји од стављања вагиналних екартера и фиксирања грлића зупчастим кљештима, затим следи увртање полипа око његове уздужне осовине и кидање петељке. Даљи поступак је исти као код киретаже. Посебан облик полипа су децидуални полипи који су својствени за трудноћу и не би смели да се дирају, нестају сами од себе. Описана техника полипектомије користи се и за уклањање такозваних насцентних миома. Оваква интеревнција се назива вагинална миомектомија.

4) Пункција Дугласовог простора - врши се када се утврди присуство патолошког садржаја у њему. То може да буде крв, гној, течност из руптуриране цисте и трансудат. Налаз свеже крви указује на ектопичну трудноћу, на руптуру жутог тела, а стара крв са угрушцима говори у прилог тубарном абортусу. Гној указује на напрснуће тубооваријалног апсцеса или апсцеса другог порекла.

5) Пункција аднексалних регија - углавном код присуства унилокуларних циста јајника са бистрим садржајем, постојањем ендометриома и гнојних аднексалних тумора. Приступ је кроз вагину или кроз трбушни зид под контролом УЗ-а.

6) Колпотомија - пресецање задњег вагиналног свода у циљу континуиране евакуације садржаја из Дугласовог простора. Углавном се ради код апсцеса. После инцизије се апликује дрен у облику слова Т.

7) Инцизија апсцеса Бартолинове жлезде - врши се на најиспупченијем месту коликвираног апсцеса, обично на граници великих и малих усана. Потпуна евакуација гноја се олакшава ако се место инцизије прошири пеаном и ако се у шупљину стави дрен.

8) Инцизија апсцеса дојке - апсцес се јавља углавном у периоду лактације, као прогерсија акутног маститиса.

9) Уклањање шиљатих кондилома - промене могу бити локализоване на вулви, перинеуму, вагини и грлићу. Хируршким маказама се одстрани а после тога се база изгребе киретом. Уклањање термокаутеризацијом је ефикасније, мање је крварење, а рецидиви су ређи. Данас хируршку терапију избора у оваквим случајевима представља "loop" дијатермија - уклањање оболелог фокуса на грлићу посебним обликом електрокаутеризације.

10) Ушивање зида вагине после сексуалног односа - најчешће је у питању лучни расцеп задњег свода вагине који се збрињава појединачним шавовима

Све наведене операције се свакодневно обављају на одељењу гинекологије и акушерства у Општој болници Панчево.

Текст на основу извора уредио др Бојан Кукић, Одељење гинекологије и акушерства ОБ Панчево

Извори:

Гинекологија и акушерство, Уџбеник за студенте медицине, Медицински факултет Универзитета у Београду, 2011.