1 2 3 4 5

Вести



Листериоза

Листериоза је акутна болест коју узрокује бактерија Listerija monocytogenes. Од ове болести углавном обољевају старије особе, труднице, новорођенчад, особе са малигним хематолошким болестима и особе којима је оштећен ћелиски имунитет.

Етиологија:

Listerija monocytogenes је мали бацил који расте у анаеробним и условно у анаеробним условима. За разлику од других бактерија листерија расте на ниским температурама. По Граму се боји позитивно, може да личи на стрептококе, ентерококе.

Епидемиологија:

Листерија је највише распрострањена у природи, нарочито у земљи и биљној трулежи. Најчешће обољевају животиње које живе у стаду, овце, свиње, говеда. Људи најчешће обољевају уносом недовољно обрађене хране која потиче од болесних животиња или је загађена њиховим изметом (млеко, млечни производи, месни деликатесни производи). Новорођенчад се заразе интраутерино, током проласка кроз порођајни канал. Међусобно заражавање људи није доказано иако је клицоноштво у столици нађено код 5% особа.

Клиничка слика:

Листериоза најчешће настаје ингестијом заражене хране. Инкубациони период траје од 2-6 недеља. Када доспе у организам пролази цревну мукозу и улази у крвне судове.Тако узрокује бактеријемију са хематогеном дисеминацијом до предилекционих органа пре свега централног нервог система, плаценте, ендокарда.

Инфекција ЦНС: Пријемчивост бактерије за мождано ткиво и можданице, мождано стабло доводи до запаљења ових структура. Испољава се као менингитис или менингоенцефалитис или мождани апцес. Може се манифестовати субакутним почетком, испољавањем невољих покрета као што је тремор и миоклонус. У ликвору се налазе мононуклеарни леукоцити, док су вредности шећера нормалне. Дијагноза се поставља МР јер обољење даје честе секвеле.

Бактеријемија: Најчешће код особа са супримираним имуним одговором. Карактерише је повишена температура, мијалгије, дигестивни поремећаји.

Инфекција трудница: Бактеријемија узрокована листеријом је најчешћа у трећем триместру трудноће. Може проћи асиптоматски а некада се јавља повишена температура, главобоља, болови у леђима, атралгије дигестивног система. Уколико се инфекција деси у раној трудноћи може доћи до побачаја. Инфекције у касној трудноћи могу изазвати превремено рођење.

Ендокардитис настаје услед бактеријемије, инфекције природних и вештачких валвула.

Инфекција дигестивног тракта настаје уношењем хране која садржи велику количину бацила. Манифестује се повишеном температуром, грчевима у трбуху и проливом.

Дијагноза: Захтева изолацију бацила из ликвора, крви, амнионске течности. Откривање антитела на листериозин О углавном се користи за дијанозу асимптоматских и неивазивних инфекција.

Лечење: Највећи значај има примена ампицилина ,овај лек се може комбиновати са гентамицином. Антибиотици се дају интравенски, а дужина лечења зависи од имунолошког статуса болести.

Превенција: Важна је термичка обрада хране животињског порекла, пастеризација млека и млечних производа, прање поврћа пре јела, ради настанка цревних инфекција и њених евентуланих комликација. Трудницама се саветује избегавање посебних производа меких сирева и месних деликатесних производа.

Текст уредила др Јована Наумовић

Извори:

https://www.cdc.gov/listeria/index.html

Инфективне болести, Медицински факултет универзитет у Београду