1 2 3 4 5

Вести



Основне мере кардиопулмоналне реанимације

Основне мере кардиопулмоналне реанимације не захтевају ни медицинско знање, ни опрему, а спроводи их на лицу места прва особа која се затекне поред унесрећеног, под условом да је за то обучена. Ове мере треба да обезбеде допремање оксигенисане крви у мозак унесрећеног и тиме га одрже у животу до пружања стручне медицинске помоћи.

Основне мере КПР-а спроводе се тачно утврђеним редоследом који је означен као "А, B и C" према почетним словима одређеник поступака на енглеском језику.

А - Airway - успостављање и одржавање проходности дисајног пута

B - Breathing - спровођење вештачког дисања

C - Circulation - успостављање вештачког крвотока

Одржавање пролазности дисајног пута

Уклањање препреке у дисајном путу и одржавање његове пролазности јесте прва мера реанимације код особа без свести. Она омогућава да се успостави спонтано дисање уколико је оно прекинуто због постојања препреке, или да се примени вештачко дисање уколико су разлози за његов прекид друге природе. Започињање вештачког дисања нема свхре ако дисајни пут није проходан. Код особе без свести најчешћи узрок препреке у дисајном путу је језик који запада у задњем зиду ждрела након губитка тонуса мишића доње вилице и врата. Језик запада уколико је глава у неутралном положају или савијена унапред. Осим тога, дисање може да буде онемогућено због присуства крвних угрушака, повраћајних маса, страног тела, поломљених зуба или дислоциране зубне протезе. Главу унесрећеног треба забацити уназад, постављањем шаке на њеово чело. Забацивањем главе уназад , подиже се база језика са задњег зида ждрела. Видљиви страни садржај у усној дупљи треба уклонити лаганим кружним покретима кажипрста и средњег прста, водећи рачуна да притом не дође до потискивања садржаја ниже у дисајне путеве. Доњу вилицу треба подићи врховма кажипрста и средњег прста друге руке, постављеним испод врха браде, чиме се дисајни пут одржава пролазним.

Вештачко дисање

Вештачко дисање за циљ има да оксигенира крв у плућима особе чије дисање није задовољавајуће за одржавање живота. У недостатку друге опреме изводи се удувавањем издахнутог ваздуха реаниматора у плућа унесрећеног. Издахнути ваздух садржи око 16% кисеоника и 4% угљен диоксида што код особа са здравим плућима обезбеђује довољно кисеоника, без накупљања угљен диоксида. Експиријум је пасиван захваљујући еластичности плућа и грудног коша. Вештачко дисање може да се спроводи техником "уста на уста", "уста на нос и уста","уста на нос".

Вештачко дисање започиње се испоруком два спора удаха. Ваздух се удувава у току 1 секунде, чиме се имитира спонтани удах. Удувана количина ваздуха треба да обезбеди видљиво подизање грудног коша. Уколико се вештачко дисање спроводи правилно, отпор удувавања ваздуха у плућима је минималан, а постигнути дисајни волумен је довољан за размену гасова у плућима. Након извршеног удаха треба склонити уста са особе којој се даје вештачко дисање, одржати забачену главу и подигнуту браду. Пре следећег удаха треба пустити да се грудни кош потпуно спусти.

Вештачки крвоток

Вештачка циркулација има за циљ да код особе код које је престала циркулација допреми крв до виталних органа, пре свега до мозга и срца. Вештачки крвоток се спроводи спољном масажом срца, чији је циљ да вештачки покрене механизам срчане пумпе.

Спољашња мацажа срца изводи се тако што реаниматор поставља длан леве руке изнад доње трећине грудне кости, а длан десне руке полаже на надланицу леве. Прсти остају подигнути и не додирују особу којој се врши масажа срца. Притисак на грудну кост треба да се понавља равномерно и уједначено, фреквенцом од једног притиска у секунди. Током извођења спољашње масаже срца важно је да пацијент лежи на тврдој подлози, а реаниматор да се налази вертикално изнад грудног коша пацијента и притисак врши држећи руке испружене у лактовима. Исправном спољашњом масажом срца у периферној циркулацији може да се постигне притисак од 75 -100mmHg.

Вештачко дисање и спољашња масажа срца се комбинују-после 30 компресија забацити главу пацијента и испоручити 2 удаха.

Текст уредила ВМС Јелена Гуцијан

Извор: Хирургија са ортопедијом, Проф. др. Милош Војиновић, 2014год, Београд