ПРЕГЛЕД КОЈИ СПАСАВА ЖИВОТ - К О Р О Н А Р О Г Р А Ф И Ј А

Коронарографија је инвазивна дијагностичка процедура, која представља златни стандард у дијагностици и лечењу коронарне болести. Коронарна болест је једна од најчешћих болести данашњице. Док се у државама западне Европе коронарна болест полако смањује, код нас су срчани узроци и даље најзначајнији узрок смртности.

Коронарна болест се може манифестовати на неколико начина, а најчешћи су:

-Стабилна ангина пекторис, где пацијент добија болове након психофизичког напрезања.

-Нестабилна ангина пекторис, где пацијент добија болове без психофизичког напрезања.

-Инфаркт миокарда, где је дошло до запушења неке од коронарних артерија.

Основа коронарне болести су промене у унутрашњости коронарних артерија (то су артерије које исхрањују срчани мишић). Атеросклероза је узрок оваквих промена, а манифестује се накупљањем масних наслага у унутрашњости крвног суда стварајући масне плоче. Када ове масне плоче смање унутрашњост артерије за више од 60%, онда делови ткива испод сужења почињу да трпе због недостатка кисеоника и хранљивих материја и пацијент има тегобе. Данас се зна да на процес атеросклерозе делује више чиниоца који се зову фактори кардиоваскуларног ризика. Они могу бити непроменљиви (пол, старост, породично оптерећње) или променљиви (пушење, дијабетес, хипертензија, повишен холестерол и триглицериди итд.). Што је више фактора ризика присутно, то је већа шанса за атеросклерозу и њене манифестације на артеријама.

Коронарна болест се може дијагностиковати неинвазивним и инвазивним процедурама:

-Неинвазивне су ергометрија, холтер мониторинг, ултразвук срца, компјутеризована томографија (скенер).

-Инвазивна метода, која је и златни стандард за дијагнозу коронарне болести се зове коронарографија.

Коронарографија се изводи у стерилним условима јер се катетерима и жицама улази у унутрашњост тела и могућа је инфекција ако се ради у нестерилним условима. Пацијент је покривен стерилном компресом и оставља се само део поља изнад крвног суда коме се приступа. Пунктира се нека од великих артерија након што је пацијент добио локалну анестезију, обично феморална артерија (у препони), а може се урадити и преко радијалне и брахијалне артерије. Преко игле за пункцију у артерију се уводи жица, преко ње се уводи дилататор са шитом преко кога се врши измена катетера. Човек има 2 коронарне артерије, леву и десну, а оне могу полазити из аорте под разним угловима па се за преглед користе разне врсте катетера. Катетер долази до почетка коронарне артерије унутар аорте, а онда се шприцем који је на другом крају катетера убризгава контрасно средство на бази јода. Сваку артерију треба снимити из више углова и пројекција јер сужења на артеријама често могу бити асиметрична и видети се само из једне или две пројекције.

Након урађене коронарографије, анализира се снимак и пацијенту се предлаже једна од следећих могућности:

-наставак терапије лековима

-перкутана коронарна интервенција, када се у крвне судове постављају стентови (мале металне протезе, налик на федер из хемијске оловке)

-кардиохируршка интервенција на срцу, када се делови вене са ноге користе да би се премостило сужење (бај пас-бy пасс)

Сама коронарографија не траје дуго, а пацијент је све време свестан и ако има тегобе током прегледа обавестиће доктора о томе. Имајући у виду да је обољење кардиоваскуларног система главни узрок смртности у Србији, правовремено јављање кардиологу је обавеза сваког пацијента који осети сметње. Коронарографија је први корак у прецизној дијагностици који ће помоћи да се ове озбиљне болести на време лече.

Текст на основу извора уредила др Карличић Мирјана, клинички лекар на Интерном одљењу

Извори:

https://www.ikvbd.com/klinike/centar-za-invazivnu-kardiovaskularnu-dijagnostiku-i-terapiju/kardioloske-invazivne-procedure

https://www.stetoskop.info/savremena-medicina/ugradnja-koronarnog-stenta--procedura-koja-je-zamenila-operacije-na-koronarnim-arterijama