1 2 3 4 5

Вести



КАРДИОЛОШКА МОДЕРНИЗАЦИЈА КЛАСИФИКАЦИЈЕ АНТИАРИТМИЈСКИХ ЛЕКОВА

Већина аритмија не захтева никакав третман јер су углавном бенигног карактера и „реше се“ саме од себе. Пример је тахикардија пореклом из СА чвора у циљу компензације повећане потребе организма за кисеоником и нутријентима, као и ради уклањања штетних продуката метаболизма. Значи ову тахикардију не треба лечити; природно ће се решити сама.

У другим случајевима, лечимо узрок који су одговорни за настанак аритмије. Кад год је аритмија животно-угрожавајућа, она се мора брзо кориговати како би пацијент преживео. Метода која ће се користити за збрињавање аритмије зависи од хемодинамске стабилности пацијента, тј. симптоматични пацијенти се сматрају нестабилним јер појава симптома указује на смањен минутни волумен срца. Постоји неколико опција за третирање аритмија: физички маневри, електротерапија, медикаментна терапија, електро- или криокатетеризација... У даљем писању акценат ће бити на фармаколошкој терапији аритмија, односно на класификацију антиаритмика.

Крајем 1960-их Miles Vaughan Williams (1918-2016), члан особља Фармаколошког одељења на Оксфорду, увео је класификацију лекова који се користе за лечење срчаних аритмија. Његов ревијални рад је симултано објављен 1991 у European Heart Journal и у Circulation. То „класично дело“ препознавало је четири главна механизма деловања антиаритмијских лекова различито модификујући функције Na+, K+ и Ca2+ канала, као и интрацелуларних механизама регулисаних од стране адренергичке активности. Ови увиди су пружили научну основу за знамениту класификацију антиаритмијских лекова засновану на њиховом деловању на одређене фазе акционог потенцијала (АП) срца. Тако, лекови Класе I изазивају умерену (Ia), слабу (Ib) или значајну (Ic) блокаду Na+ канала редуковањем нагиба фазе 0 АП уз повећање, смањење или очување трајања АП и ефективног рефрактарног периода. Лекови Класе II који обухватају β-адренергичке инхибиторе, редукују брзину пејсинга СА чвора и успоравају спровођење АП кроз АВ чвор. Лекови Класе III, у које спадају блокатори K+ канала, успоравају АП деловањем у фази 3 (реполаризација) уз успорење ефективног рефрактарног периода. И коначно, лекови Класе IV, који подразумевају блокаторе Ca2+ канала, редукују срчану фреквенцију и спровођење, нарочито делујући на СА и АВ чвор.

У протеклих пет деценија открића из различитих молекуларно-медикаментно-циљаних студија, њихових механизама деловања и последичних клиничких ефеката, довела су до потребе да се ревидира постојећа класификација. На стогодишњицу рођења Vaughan Williams-a Lei и сарадници објављују модернизовану Оксфордску класификацију, која проширује оригинални оквир старе класификације у смислу деловања јона Na+, K+ и Ca2+ на нервни систем (Класа I-IV). Нове класе се сада односе на додатне циљеве који су идентификовани након Vaughan Williams -ове класификације. Они укључују срчану аутоматизацију (Класа 0), затим релативно скоро откривени лекови који делују на механички осетљиве канале (Класа V), као и електротоничко посредовање између ћелија (Класа VI). И најзад, читав низ сигналних процеса са дугорочним ефектима за склоност ка аритмијама преко модификације структурног ремоделовања (Класа VII).

Овако ревидирана класификација механизама дејстава и терапијских примена, како већ познатих тако и нових лекова који су у фази испитивања, свакако ће побољшати тренутно и будуће лечење срчаних аритмија. То би требало да подстакне рационалну клиничку употребу постојећих антиаритмика у односу на специфичност њиховог механизма дејства. А нарочито ће бити од помоћи при идентификацији и развоју нових лекова који ће будућу клиничку употребу повезати са специфичним молекуларним механизмима деловања.

Текст уредила др Маја Велиновић, Општа болница Панчево

Референце:

1.Lei M, Wu L, Terrar DA, Huang CL. Modernized Classification of Cardiac Antiarrhythmic Drugs. Circulation. 2018;138(17):1879-1896.

2.Shade Bruce. Interpreting ECGs. A Practical Approach, 3rd Edition. 2019. Mc Graw Hill Education.