1 2 3 4 5

Вести



Кардиомиопатије

Примарне кардиомиопатије (примарне болести срчаног мишића) су хетерогена група болести миокарда непознате етиологије. Представљају оштећење и функционалну измењеност у одсуству коронарне болести, хипертензије и васкуларних мана. Деле се на дилатационе, хипертрофичне и рестриктивне.

Дилатациона кардиомиопатија

Она је најчешћи облик примарних кардиомиопатија и чини 80% свих кардиомиопатија. Узрок је срчане слабости у око 25% свих болесника и представља једну од најчешћих индикација за трансплантацију срца. Процес етиолошки највероватније започиње инфекцијом и инфламацијом срчаног мишића, изазваном вирусима. Најчешћи вируси су коксаки, инфлуенца и аденовирус. Клинички постоје симптоми срчане слабости у виду замора, отежаног дисања, отока потколеница или стомака. Дијагноза се поставља клиничким прегледом, повишених вредностима натриуретског пептида у крви, радиографски увећане срчано судовне сенке, електрокардиографски и ехокардиографски.

Најновије препоруке у медикаментозном лечењу срчане слабости су четири терапијска стуба АЦЕ инхибиторима, ангиотензин рецептор неприлизин инхибиторима, бета блокаторима и блокаторима алдостеронских рецептора уз симптоматско лечење диуретицима. Уколико су пацијенти симптоматски и поред оптималне медикаментозне терапије узчесте рехоспитализације морају се применити други видови лечења у виду уградње пејсмејкера или трансплантације срца.

Од изузетног је значаја рано откривање и лечење срчане слабости. Уколико се не лечи на време ова болест је прогресивна и има високу стопу смртности у периоду три године од почетка симптома.

Текст уредио др Милош Свирчев, Интерно одељење ОБ Панчево

Извор:Интерна медициназа студенте медицине, Катедра интерне медицине Медицинског факултета у Београду