Фурункул и карбункул

Фурункул је дубока инфекција коже која потпуно захвата фоликул длаке и околно субкутано ткиво, најчешће називан чир коже. Карбункул се састоји из неколико груписаних фурункула.

У питању је бактеријска инфекција коже, најчешће изазвана бактеријом Стафилококус ауреус, мада и друге врсте могу бити узрочници. Обољење се обично јавља код особа са добрим општим стањем, али се често одговорни микроорганизам налази у носу или у пределу перинеума оболелог. Промена почиње као фоликулитис са перифоликуларном инфламацијом услед деловања бактеријских ензима, као и услед трења, притиска и влажења. Најчешће се јављају на кожи лица и врата управо због близине носа у коме се могу наћи микроорганизми, али и у пределу бутина, руку, аногениталном пределу нарочито код гојазних особа, јер је ту идеална средина, топла, влажна и склона трењу. Локализација на горњој усни или поред носа опасна је због венске комуникације са кавернозним синусом, у коме је могућа појава тромбозе, те се не саветује притискање и цеђење промена у овом делу лица.

Промена почиње запаљеним фоликулом (кореном длаке) који се у току неколико сати или дана развија у живоеритематозан, чврст, топао и болан упаљени чвор. Промена може да се ресорбује (нестане), али се чешће догађа централна некроза са клинички израженом флуктуацијом и спонтаном дренажом. Регионалне лимфне жлезде могу бити увећане и болне.

Понављана појава већег броја фурункула која може трајати месецима и годинама назива се Фурункулозис. Јавља се код потхрањених особа, код оболелих од атопијског дерматитиса, јер се код њих често може наћи Стафилокок ауреус, као и код хроничних носилаца Стафилокока ауреуса. Понекад се код особе која има честу појаву фурункула може открити Дијабетес мелитус, јер висок шећер у крви може бити предиспонирајући фактор за настанак фурункула, те је оваквим пацијентима потребно проверити и ниво шећера у крви.

Карбункул се састоји од групе фурункула. Интензитет инфламације и број синуса којима се промена дренира зависи од величине удружених фурункула. Могућа је појава повишене температуре, малаксалости и опште слабости.

Дијагноза се поставља на основу клиничке слике, мада се у крвној слици може наћи умерен пораст леукоцита. Опште лечење је потребно код фурункула у централном делу лица, код великих фурункула са целулитисом, код фурункулозе и карбункула. Дају се орално антибиотици, а пошто је обично у питању Стафилокок ауреус лек избора су пеницилини резистентни према пеницилинази, еритромицин, цефалоспорини или ванкомицин. Код почетних лезија дају се топли или алкохолни облози како би убрзали сазревање садржаја . Локална терапија се примењује код локализованих, мањих промена, у виду антибиотских масти, понекад у комбинацији са кортикостероидом, а после неколико дана терапије промена може да пукне и да се садржај испразни напоље. Код фурункула са флуктуацијом потребна је инцизија са одстрањењем некротичног чепа. Околина инцизије или спонтано настале фистуле кроз коју се дренирао садржај пере се антисептичним средствима и маже антибиотским мастима.

Текст на основу извора уредила др Тијана Брадић Бркић, специјализант дерматовенеролошког одсека Опште болнице Панчево

Извор :

„Дерматовенерологија са пропедевтиком“, проф. др Лалевић-Васић, проф.др Меденица, проф.др Николић