Трећа недеља априла – Европска недеља имунизације

Имунизација представља примену вакцина у спречавању и сузбијању заразних болести. Имунизацијом се на најбржи и најјефтинији начин контролишу, одстрањују и на крају искорењују многе заразне болести и зато она представља приоритет у здравственој заштити.

Основни предуслов успеха имунизације је примена квалитетних и безбедних вакцина које одговарају стандардима СЗО. Једнака доступност вакцина свима и висок обухват вакцинацијом су од великог значаја.Вакцине спасу милионе живота сваке године, од најмлађих до најстаријих. Лекари у целом свету желе да људи знају да су вакцине делотворне. Светска здравствена организција је покренула иницијативу за организовање Недеље имунизације у октобру 2005. године са идејом да се пажња опште јавности и здравствених радника усмери на значај имунизације као најефективније и најефикасније мере примарне превенције, у коју се од почетка укључила Република Србија. Светска здравствена организација (СЗО) саопштила је да је током последњих 35 година, 13 милиона деце изгубило живот због болести као што су мале богиње, грип, велики кашаљ, дечја парализа и друге, од којих је већина могла да буде спречена вакцинама. СЗО намерава да вакцинише једну милијарду људи у 27 афричких земаља са високим ризиком до 2026. године против жуте грознице, болести коју преносе комарци, а која може да буде смртоносна. Циљ систематске обавезне имунизације је достићи и одржати 95% и виши обухват програмом обавезне имунизације на нивоу целокупне популације деце коју према календару треба вакцинисати (сва деца, свим вакцинама без демографских, територијалних и социјалних разлика), ради спречавања оболевања, могућих компликација које захтевају болничко лечење, од којих неке остављају трајна оштећења и смртних исхода.

Имунизација је једна од најуспешнијих јавно здравствених иницијатива, која је допринела искорењивању великих богиња и доприноси искорењивању дечије парализе. Драматичан пад оболевања од вакцина превентабилних болести доведи у позицију неке заразне болести да се оне сматрају делом прошлости у Европи. Насупрот томе, близу милион особа у Европском региону СЗО није вакцинисано основим вакцинама и болести које се могу превенирати вакцинацијом континуирано изазивају оболевање, компликације/ секвеле и чак смртне исходе. У данашње време, 85 одсто деце је вакцинисано против малих богиња и других смртоносних болести, али стручњаци кажу да то није довољно.

"Потребно је да имамо покривеност вакцинацијом око 90 одсто да бисмо имали оно што називамо 'ефекат стада', што значо да имате покривену децу која су вакцинисана али такође, због смањења преношења инфекције, такође имате покривену децу која нису вакцинисана", објашњава Бустрео.

Светска здравствена организација позива земље да појачају рутину имунизације. Међу њеним циљевима су окончање међународних напора за искорењивање дечје парализе, која сада постоји у само три земље, контрола других болести које је могуће спречити вакцином и развој нових вакцина за ХИВ и друге болести које и даље нападају савремени свет. Достизање и одржавање колективног имунитета популације против заразних болести вакцинацијом је суштина заједничких напора у свим земљама света.

Текст уредила др Милица Калкан, ОБ Панчево

Извори:

NjHO.org

Batut.org