АКУТНЕ РЕСПИРАТОРНЕ ИНФЕКЦИЈЕ

Акутне респираторне инфекције представљају низ обољења која се преносе капљично, респираторним путем. Током говора, кијања, кашљања , заражене или оболеле особе избацују у своју околину ситне капљице које садрже узрочнике обољења. Те капљице путем ваздуха потом доспевају до других особа, које их удисањем уносе у организам.

Здраве се особе такође могу заразити и дотицањем вирусом инфицираних површина, на тај начин директно их преносећи до свог носа или уста. Са доласком зимског периода и спуштањем спољашње температуре природна отпорност организма се знатно смањује и тиме се повећава склоност ка акутним инфекцијама дисајних путева, односно акутним респираторним инфекцијама. Пуна радна активност у затвореним просторијама у којима нема дотока свежег ваздуха, са много људи, попут вртића, школа, канцеларија, позоришта, превозних средстава и јавних скупова значајно доприноси развоју акутних респираторних инфекција. Акутне респираторне инфекције међу најчешћим су инфекцијама одраслог доба. Изазивачи су у највећем броју случајева вируси инфлуенце и параинфлуенце, респираторни синцицијални вирус,потом риновируси, аденовируси и други. Међу микроорганизмима изазивачима акутних респураторних инфекција веома ретко се виђају бактерије.

Најчешће клиничке манифестације акутних респираторних инфекција јесу: акутни ринитис (у народу познат као прехлада, кијавица), акутни синузитис, акутни фарингитис, акутни ларингитис и трахеитис, акутни обструктивни ларингитис и епиглотитис, акутни ларинготрахеитис, акутни бронхитис и бронхиолоитис, грип.

Разлика између прехладе и грипа:

Прехлада је најчешћа од свих вирусних инфекција. Веома се брзо шири, уобичајено траје око недељу дана, уколико се не искомпликује бактеријском инфекцијом. Прехладу изазива више од 200 различитих врста вируса који нападају слузницу носа, синуса, грла и бронхија. Прехлада има сезонскикарактер и обично почиње постепено, одликује се нормалном или благо повишеном температуром, зачепљењем или цурењем носа, кијањем. Главобоља, болови у грлу као и кашаљ се такође могу јавити али су блажег интензитета у односу на грип. За разлику од прехладе, грип има израженије симптоме и знатно дуже траје. Грип (или инфлуенцу) изазива вирус инфлуенце. Позната су три типа инфлуенце: тип А, тип Б и тип Ц. Вируси грипа спадају у врло променљиве вирусе, а резултат промена је нова варијанта вируса, која у популацији може да проузрокује епидемију. Сезонски грип настаје нагло, увек је праћен високом температуром, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, осећајем умора и исцрпљености и сувим, неугодним кашљем. За разлику од прехладе зачепљеност носа и кијање се код грипа се ређе јављају.

Лечење:

Акутне респираторне инфекције лече се углавном симптоматском терапијом. Лекови против повишене телесне температуре и против болова (антипиретици, аналгетици), лекови за ублажавање кашља односно за олакшавање искашљавања, пастиле за дезинфекцију грла, капи за нос и сл. Важно је обезбедити и довољан унос течности и топлих напитака у организам, одговарајући хигијенско – дијететски режим исхране и мировање. Веома је битно истаћи да антибиотици не утичу на вирусе, тако да примена антибиотика не утиче на ток и дужину болести. Антибиотици се укључују у терапију једино по препоруци лекара.

Мере превенције против акутних респираторних инфекција:

-Редовно прање руку

-Стално проветравање просторија у којима се борави

-Избегавање дуготрајних боравака у затворених просторијама са великим бројем људи

-Прекривање уста и носа хигијенским марамицама при кијању и кашљању, те хигијенско одлагање истих по употреби

-Редовна вакцинација против грипа (инфлуенце)

Текст према изворима уредила др Јелена Милетић Поповић, пулмолошка служба, ОБ Панчево

Извори:

http://www.zdravlje.org.rs/

http://www.zjzs.org.rs/

https://dzns.rs/