ХРОНИЧНА ОПСТРУКТИВНА БОЛЕСТ ПЛУЋА

(Morbus pulmonis obstructivus chronicus)

Хронична опструктивна болест плућа је болест која се карактерише ограничењем протока ваздуха које није потпуно реверзибилно. Ограничење протока ваздуха обично је прогресивно и удружено са поремећеним запаљенским одговором плућа на штетне честице и гасове.

Најважнија карактеристика болести је хронична инфламација у дисајним путевима, плућном паренхиму и крвним судовима. Током времена инфламација доводи до оштећења плућа и патолошких промена . Патолошке промене доводе до физиолошких абнормалности које постају евидентне након напора, а касније и при мировању. Поремећај размене гасова развија се у одмаклим стадијумима болести, као и плућна хипертензија са хроничним плућним срцем након развоја тешке хипоксемијe. Укупан број оболелих највећи је у земљама у којима је пушење широко распрострањена навика. Стопа оболевања повећава се са годинама старости и већа је код мушкараца него код жена.

ФАКТОРИ РИЗИКА укључују факторе који потичу од домаћина и факторе који потичу од спољашње средине при чему болест настаје као интеракција фактора.

ДОМАЋИН

1.урођени дефицит алфа – 1 антитрипсина

2.хиперреактивност дисајних путева

3.развој плућа

ФАКТОРИ СРЕДИНЕ

1.дувански дим

2.прашина и хемикалије на радном месту

3.аерозагађење на отвореном и у затвореном простору

4.инфекције

5.социоекономско стање

Aнамнезом добијају се подаци о дуготрајном пушењу цигарета и понављаним респираторним инфекцијама. Симптоми који се јављају су кашаљ са искашљавањем често праћен „свирањем“ у грудима, обично је први симптом развоја ХОБП и у почетку може да буде повремен, а касније присутан свакодневно, често током целог дана, а ретко само ноћу. Симптоми болести испољавају се обично у петој деценији живота. Гушење је повременo, лакo до средње тешкo, у почетку болести само при напору док се касније са напредовањем болести јавља и у миру. У физикалном налазу доминирају знаци опструкције, звиждање у грудима, продужен експиријум, ослабљен дисајни шум и полифоно звиждање. На тешку опструкцију указује дисање кроз сужене усне и појава знакова централне цијанозе. Радиолошки налаз није специфичан, али се могу наћи знаци који указују на хиперинфлацију плућног паренхима (спуштена и заравњена дијафрагма на АП снимку и повећан ретростернални простор на профилном снимку).

ТЕСТОВИ ПЛУЋНЕ ФУНКЦИЈЕ

СПИРОМЕТРИЈАјe златни стандард за дијагнозу и процену дужине болести као и за праћење њене прогресије. У циљу раног откривања болести спирометрију је потребно урадити болесницима који кашљу, искашљавају и дају податке о излагању факторима ризика. Опструкција протока ваздуха кроз дисајне путеве открива се мерењем форсираног експиријумског волумена у првој секунди (FEV1) и форсираног виталног капацитета (FVC) као и њиховог односа (Tiffenau index). Мерење гасова у артеријској крви (кисеоника и угљен диоксида) важно јеу одмаклој ХОБП.

Болест се према тежини класификује у благу, средње тешку, тешку и веома тешку. Диференцијално дијагностички главни проблем представља бронхијална астма, мада се у обзир узимају ибронхиектазије, конгестивна срчана слабост, цистичнафиброза плућа, опструкција изазвана инхалацијом хемикалија.

ХОБП (почетак у средњем животном добу, спора прогресија симпрома, дуг пушачки стаж, отежано дисањепри напору, углавном иреверзибилнаопструкција) .

БРОНХИЈАЛНА АСТМА (почетак у младости (детињство), променљивост симптома, симптоми ноћу или рано ујутру, придруженост алергије, ринитиса, екцема, позитивна породична анамнеза за астму, углавном реверзибилна опструкција).

Циљ терапијеје превенција и контрола симптома, смањивање учесталости, тежине егзацербације, побољшавање здравственог стања и подношења напора. БРОНХОДИЛАТАТОРИ су основни лекови за симптоматско лечење. Дају се бета 2 агонисти, антихолинергици и метилксантински препарати. Најзахвалнији пут примене је путем аеросола (мерно дозни распршивачи или инхалатори), осим метилксантинских препарата који се примењују перорално и парентерално. КОРТИКОСТЕРОИДИ имају антиинфламаторни ефекат, примењују се у облику инхалаторних и системских кортикостероида. АНТИБИОТИЦИ су у терапији оправдани само уколико се егзацербација ХОБП компликује инфекцијом. ВАКЦИНА против грипа може да смањи тешка погоршања и смрт код око 50% болесника са ХОБП. Вакцине би требало давати сваке године у јесен. ОКСИГЕНОТЕРАПИЈА се као дуготрајна терапија кисеоником обично уводи у III стадијуму болести. Доказано је да дуготрајна примена кисеоника, преко 15 сати дневно, продужава преживљавање болестика са хроничном респираторном инсуфицијенцијом. РЕХАБИЛИТАЦИЈАима за циљ да побољша функцију дисајних органа и путева чиме се смањују симптоми болести, поправља квалитет живота, повећава физичко и емотивно учешће у свакодневним активностима. Обухвата подстицање кашља, постуралну дренажу, вибрацију грудног коша. Контрола болести и ефекат терапије се процењују на основу симптома болести, физикалног налаза, параметара плућне функције и поправљања квалитета живота.

Текст на основу извора уредила др Тања Богојевић , пнеумофтизиолошко oдељење

Извор: Интерна медицина, Уџбеник за студенте медицине, Медицински факултет