КРВАВ ИСПЉУВАК

(ХЕМОПТИЗИЈA, lat. Hemotysis)

Хемоптизија представља искашљавање чисте крви односно спутума са траговима крви из плућа и трахеобронхијалног стабла. Најчешћи узроци су бронхитис и пнеумонија мада узрок често може бити и малигнитет нарочито код пушача.

Код метастаза у плућима ретка je појава. Међу друге узроке спадају плућна емболија, инфекције (туберкулоза), бронхиектазије.Хемоптизије са дифузним изворима могу да се јаве код васкулитиса који захвата плућа.

Дијагноза не може да се установи код 5 – 15 % случајева, а свако искашљавање крви захтева детаљно испитивање болесника. Битно је првенствено утврдити да ли крв долази из дисајних путева. Тада је често пенушава и може јој претходити нагон на кашаљ. Диференцијална дијагноза хемоптизија односи се на крварења изван доњег респираторног тракта (крварења из горњих дисајних путева (назофаринкс) као и гастроинтестинална крварења), трахеобронхијалнe изворe крварења (неоплазме (карцином бронха, ендобронхијални метастатски тумор, карционоид бронха и Капошијев сарком), бронхитис акутни и хронични, бронхиектазије, страно тело и траума дисајних путева), изворe крварења у плућном паренхиму (упала плућа (пнеумонија), апсцес плућа, туберкулоза, контузија плућа), примарно васкуларни извори (плућна емболија, повећан венски притисак у плућима (митрална стеноза).

Хронична хемоптизија код асимптоматских младих жена указује на АДЕНОМ БРОНХА, хемоптизија праћена мршављењем и анорексијом код пушача говори у прилог НЕОПЛАЗМИ, хемоптизија са акутним плеуралним болом указује на ИНФАРКТ док хемоптизија праћена грозницом или дрхтавицом са спутумом прошараним крвљу указује на ПНЕУМОНИЈУ. Од значаја у постављању дијагнозе свакако су анамнеза, физикални преглед и радиографија. Уредан радиографски налаз не исључује тумор или бронхиетазије као извор крварења па је потребно урадити ЦТ торакса. Већину пацијената треба испитати бронхоскопски.

Приступ хемоптизијама подразумева лечење основног обољења, мировање у кревету и смиривање кашља опијатима. Пацијенте са масивном хемоптизијом са више од 600 мл крвавог испљувка на дан као и пацијенте са угроженом респирацијом због аспириране крви треба интензивно пратити. У масивним хемоптизијама највиши приоритет има одржавање размене гасова што може захтевати интубацију. Избор терапије између конзервативне и хируршке зависи од места крварења и плућне функције. Локализована периферна крварења могу бити тампонирана бронхоскопским постављањем балон катетера у лобарне или сегменталне дисајне путеве. Централна крварења се могу решити коагулацијом ласером. Пацијенти са тешко оштећеном плућном функцијом могу бити кандидати за катетеризацију и емболизацију плућне артерије.

Текст на основу извора уредила др Тања Богојевић Лазић , пнеумофтизиолошко одељење

Извор: Харисонов приручник интерне медицине, 17. Издање 2016. година