1 2 3 4 5

Вести



15. новембар - Међународни дан борбе против хроничне опструктивне болести плућа

Међународни дан борбе против хроничне опструктивне болести плућа (ХОБП) обележава се 15. новембра. Према актуелним подацима Светске здравствене организације, од хроничне опструктивне болести плућа (ХОБП) болује око 50 милиона људи и сваке године умре скоро 3 милиона оболелих особа. Из Удружења за астму и хроничне опструктивне болести плућа (УДАХ) кажу да се процењује да у Србији има између 400.000 и 600.000 пацијената, док је процена да у свету од ове болести болује 210 милиона људи, док је скоро 90 одсто смртних случајева од ХОБП забележено у развијеним и средње развијеним земљама.

Хронична опструктивна болест плућа (ХОБП) карактерише се ограничењем протока ваздуха у дисајним путевима. Како јој и само име каже, болест је хроничног тока (не повлачи се), опструктивног карактера (делимично је блокиран проток ваздуха у дисајним путевима).Ограничење протока ваздуха прогресивног је каратктера и удружено је са запаљењском реакцијом плућа на штетне честице или гасове. Код болесника са ХОБП мањи су отвори дисајних путева, те у њих улази мање ваздуха зато што су зидови дисајних путева задебљали и отечени. Дисајни путеви су стиснути под утицајем малих мишића који их окружују и у њима се ствара слуз коју болесник искашљава. Од ХОБП најчешће оболевају пушачи или бивши пушачи, али и особе које живе у кућама са много гасова (сагоревање у пећима за загревање просторија) или оне које су радиле на местима где је било пуно прашине и дима. Већина болесника са ХОБП има преко 40 година, али могу оболети и млађи људи.

Особе које болују од ХОБП жале се на кашаљ и искашљавање слузавог или "прљавог" испљувка, отежано дишу, гуше се, остају без даха приликом физичког напора и потребно им је дуже време да се опораве након прехладе. Са напредовањем болести, тегобе постају све израженије. Већина пацијената касно се јавља лекару и сматра да је кашаљ нормална појава због пушења.

Лечење

Када се јаве лекару који дијагностикује праву природу болести, пацијенти добијају савет о даљем лечењу:

-престанак пушења (најважнији и најбољи начин да помогнете својим плућима);

-избегавање места где се пуши, дима и мириса који вам сметају;

-проветравање просторија у стану;

-редовно узимање лекова и

-редовне вежбе дисања.

За лечење ХОБП користе се лекови који отклањају симптоме ширењем дисајних путева, смиривањем упале и инфекције, а по потребидају се и други (попут лекова за јачање снаге срчаног мишића). За лечење ХОБП користе се дозни аеросоли, тзв. пумпице помоћу којих се лек уноси удисањем (инхалационим путем). То је најбољи, најкориснији и најмање штетан вид терапије јер лек делује директно на оболели орган, уноси се мала доза, брзо се отклањају симптоми и нема нежељених ефеката. Треба нагласити како је погрешно мишљење да су пумпице штетне јер наводно стварају навику и имају негативан ефекат.У току епидемија грипа и респираторних инфекција болесницима се препоручује вакцинација. У узнапредовалом стадијуму болести, када је ниво кисеоника у крви знатно нижи, болесницима који испуњавају услове прописује се дуготрајна оксигенотерапија у кућним условима (ДОТ). Она подразумева употребу кисеоника преко апарата који се зове концентратор кисеоника у кућним условима. Тако је пацијент на сталној оксигенотерапији (најмање 16 сати у току дана), и мање су потребе за болничким лечењем.

ХОБП је болест од које сваке године оболева све више људи и представља све већи здравствени али и социо-економски проблем. Управо због тога треба активно радити на превенцији настанка ХОБП. Обзиром да највећи број оболелих од ове болести припада популацији пушача, превенција у смислу престанка пушења најбољи је начин за смањење учесталости тог обољења.

Текст према изворима уредила др Јелена Милетић, клинички лекар ОБ Панчево

Извори:

www.ipb-ild.edu.rs

www.zdravlje.org.rs