ЕВРОПСКА НЕДЕЉА ИМУНИЗАЦИЈЕ

Европска недеља имунизације традиционално се сваке године обележава последње недеље априла. У исто време ове године се на глобалном нивоу обележава и Светска недеља вакцинације (24.-30.априла 2023). Ове године слоган недеље вакцинације гласи ,,Велика надокнада вакцинације“ (енг. The big catch up) и има за циљ да истакне потребу колективног деловања у сврху надокнаде пропуштених доза вакцинације и повећања заштите од болести које се могу спречити вакцинацијом.

Преко 25 милиона деце широм света пропустили су бар једну вакцину само у току 2021. године. Ниво вакцинације је опао у преко 100 земаља, доводећи до избијања епидемија заушки, дифтерије, полиомијелитиса и жуте грознице.

У Европи вакцинални обухват у 2020.години био је нижи услед пандемије Ковид 19, а у 2021.години пад се наставио, па су се појавиле значајне разлике у обухватима вакцинацијом међу земљама. Циљеви овогодише кампање Светске здравствене организације су: нагласити важност заштите најугроженијих група вакцинацијом против Ковида 19, надокнада обавезне вакцинације која је пропуштена или одложена због пандемије и постизање и одржавање високог вакциналног обухвата за све вакцине из Календара обавезне вакцинације.

У организацији Института за јавно здравље Србије ,,Др Милан Јовановић Батут“ у априлу 2023.године одржан је стручно-координативни скуп на тему повећања обухвата имунизације ММР вакцином. У току 2021.године на територији Републике Србије обухват вакцинацијом ММР вакцином је био 74,8% ( најнижи у последњем двадесетогодишњем периоду), док је ММР ревакцинација спроведена са обухватом од 85.8%. Узимајући у обзир резултате обухвата ММР вакцином, изазове у спровођењу Националног програма обавезне имунизације, као и актуелну епидемиолошку ситуацију малих богиња у 2023. години, циљеви састанка су били промоција вакцинације и унапређење сарадње свих учесника у систему како би се достигле циљне вредности обухвата ММР вакцином од 95%.

Истраживања која се спроводе у целом свету показују да је вакцинација најбезбеднији начин заштите здравља детета. Сваки лек може да проузрокује нежељене ефекте, али они су у случају вакцина благи, а озбиљни нежељени ефекти вакцина су изузетно ретки. У нашој земљи употреба вакцина је дозвољена тек након њихове регистрације и спроведене контроле у Агенцији за лекове и медицинска средства Србије, односно када се потврди њихова безбедност издавањем сертификата. Данас се поуздано зна да вакцине не проузрокују аутизам, дијабетес, мултиплу склерозу, астму, нити поремећај пажње код детета. На пример, знаци аутизма најчешће почињу да се испољавају у узрасту када деца примају ММР вакцину. С обзиром да се већина деце вакцинише, вероватно је да су и деца која пате од аутизма, астме или хиперактивности такође вакцинисана. Студије чији је циљ био да покажу да ли код деце која су имунизована постоји већа вероватноћа да ће развити поменуте болести, показале су да не постоји никаква веза између ових болести и вакцине. Засновано на научним доказима и чињеницама, одбачена је било каква повезаност ММР вакцине и аутизма.

Већ више од два века вакцине помажу у очувању здравља људи-од најранијих вакцина развијених да заштите од богиња до Ковид 19 вакцина. Вредност вакцина много је већа од цене потрошених доза вакцина, јер вакцине спашавају живот.

Текст на основу извора уредила др Мирјана Бркић

Извори:

1.Правилник о имунизацији и начину заштите лековима (,,Сл.гласник РС“, бр.88/2017, 11/2018, 14/ 2018, 45/2018, 48/2018, 58/2018, 104/2018, 6/2021 и 52/2021)

2. Правилник о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести ( ,,Сл.гласник РС“, брр.65/2020)

3.www.batut.org.rs ( Имунизација вашег детета-водич за родитеље)

4.www.who.int

5.www.worldimmunisationweek.org