Енуреза (умокравање) код деце

Енуреза је један од најчешћих проблема дечјег доба и представља неконтролисано умокравање у узрасту када би требало да је успостављена комплетна вољна контрола мокрења, а то је узраст до 5 година. Најчешћа је у седмој години живота и износи 6,1-24.1%. Она може да буед примарна и секундардна, ноћна и дневна.

О примарној ноћној енурези је реч ако контрола мокрења није никада била успостављена у времену дужем од 6 месеци, при чему се умокравање дешавало бар 2 пута недељно. Јавља се у сну и чешћа је код дечака, најчешће од пете до седме године, а знатно је ређа у старијем узрасту. Већина деце са ноћном енурезом нема знакове дисфункције мокраћне бешике, мањи број има функционалне поремећаје мокрења. Тачан узрок ноћне енурезе није у потпуности разјашњен.

Секундарна ноћна енуреза подразумева појаву неконтролисаног мокрења након успостављања комплетне вољне контроле мокрења најмање 6 месеци и захтева одговарајуће испитивање. До губитка претходно успостављене контроле мокрења може доћи због: емотивне напетости, инфекције мокраћних путева, полиурије због осмотске диурезе (шећерна болест) или поремећаја концентрације урина (хронична бубрежна инсуфицијенција).

Могући етиопатогенетски фактори су: генетски (позитивна породична анамнеза, идентификовани су генски маркери на хромозомима 12, 13, 8 и 22), виши праг буђења (имају чврст али нормалан сан), мањи капацитет мокраћне бешике и смањено лучење антидиуретског хормона (АДХ). Највећа концентрација АДХ је у току ноћи, између 22ч и 06ч.

Што се тиче терапије, треба споменути неколико битних терапијских начина. 1) Тренинг мокраћне бешике помоћу аларма (активира се у контакту са урином). Позитиван екфекат се постиже у 65-100% случајева. По прекиду лечења јављају се рецидиви у знатном постотку. 2) Дезмопресин пер орално (боље) или интраназално. Дезмопресин надокнађује недостатак вазопресина током ноћи и тиме регулише количину и густоћу мокраће која се ствара ноћу. Рецидиви су знатно ређи ако се терапија спроводи 6 месеци континуирано. 3) Трициклични антидепресиви (имипрамин) који у 25% случајева доводе до трајног излечења, данас се не дају због срчаних нуспојава (аритмије).

Дневна енуреза – уринарна инконтиненција се чешће испољава као невољно влажење веша, ретко као потпуно неконтролисано умокравање детета у будном стању. Ово стање је најчешће последица неурогених или функционалних поремећаја уринарног система и често је удружена са урођеним или стеченим аномалијама. Код те деце неопходно је спровести радиолошко или уродинамичко испитивање.

Целодневна енуреза представља невољно умокравање дан и ноћ и последица је дисфункције детрузора мокраћне бешике или сфинктера уретре. Она је удружена са повећаним ризиком за понављање инфекције мокраћних путева и оштећење бубрега код деце са везикоуретералном рефлуксом. Због тога је важно да се открије и благовремено лечи.

Деци може да помогне: тренинг мокраћне бешике, јачање мишића дна карлице и фармаколошко лечење. Код деце са ургентном инконтиненцијом дају се антихолинергички лекови. Код деце са понављаним инфекцијама мокраћних путева саветује се профилактичка терапија антимикробним лековима док се функција мокраћне бешике не нормализује.

Пре пар година основана је студијска група за поремећаје мокрења и умокравања, при Педијатријској секцији Српског лекарског друштва. Њихов циљ је да се свој омладини са овим проблемиа у нашој земљи обезбеди најквалитетнији вид лечења. Сва деца, испитују се и лече уз супервизију центра, на Универзитетској клиници у Београду.

Умокравање детета је један од најтрауматичнијих догађаја у детињству, али није срамота ни за дете ни за породицу и о овом проблему не треба ћутати. Уколико изградимо колективну свест о томе да га прихватимо на прави начин, учинићемо да дете и његова породица, поштеђени стреса и трауме, уз помоћ педијатра нађу адекватно решење.

Текст на основу извора уредио др Октавијан Баба, лекар Интерног одељења, Општа болница Панчево

Извори:

-„Педијатрија“ – уредник Јадранка Јовановић Привродски

-tirsova.rs

-www.mojpedijatar.co.rs