Емоционална стабилност

Основа за успостављање зрелог односа према себи, професији, пријатељима и љубавним односима је емотивна уравнотеженост.

Велики број људи држи се уверења да су емоције спонтани процеси, нешто што се дешава само од себе и да су директно проузроковане догађајима над којима немају никакав утицај. Међутим, чињеница је да су људске емоције и људско понашање тесно повезани са нашим размишљањем и да се осећамо у складу са начином на који размишљамо. Овај став често сусрећемо и у свакодневним реченицама, на пример: Како мислиш, тако ће ти и бити. Емоционално интелигентна особа је способна да разуме сопствена и туђа осећања, уме да их разликује и у складу с тим зна да разуме себе, своје потребе, има осећај самоконтроле, самоуверена је и има способност саосећања.

Различити људи на исте догађаје реагују различитим емоцијама управо зато што различито сагледавају догађаје који им се дешавају. Живот сваког појединца, у пословној, друштвеној или љубавној сфери, испуњен је бројним стресним догађајима на које реагујемо одређеним емоцијама. Оне могу бити здраве и нездраве. Најчешће нездраве емоције су осећање кривице, депресија, анксиозност, бес, мржња, повређеност, осећање осрамоћености. За сваку од ових нездравих емоција у људском репертоару емоционалног реаговања постоје алтернативне здраве емоције које доводе до позитивних исхода. Тако су туга, жаљење или разочарање алтернатива за депресију, кајање за осећање кривице, обазривост за анксиозност и опсесивне страхове, љутња и разочарење алтернативно реаговање на бес и мржњу.

Здраве емоције разликују се од нездравих по интензитету и понашању које је исход оваквих стања. Најчешћа последица нездравих емоција је преокупираност сопственим лошим стањем, при чему не чинимо ништа да га променимо. Здраве емоције подразумевају да смо незадовољни , разочарани, тужни, али и мотивисани да мењамо себе и свет у правцу који ће нам донети више задовољства, а мање бола. Различите емоције које испољавамо на један исти догађај говоре у прилог чињеници да су наша уверења и начин на који размишљамо кључни да би се разумело зашто се осећамо на одређени начин. То значи да имамо моћ да утичемо на сопствене емоције кроз мењање нашег размишљања.

Могуће је говорити о рационалним и ирационалним уверењима. Рационална су она која воде здравим емоцијама, за разлику од ирационалних која воде нездравим емоцијама које негативно утичу на наше психичко здравље. Оно што ирационална уверења чини таквим је то што нису у складу са реалношћу , што су нелогична и што њиховим одржавањем доводимо себе у стање патње. Под рационалним се подразумева логично, реалистично и флексибилно размишљање, које управо због ових карактеристика доприноси нашој добробити. Кључне компоненте ирационалних уверења су захтеви које постављамо себи, другима и самом животу и закључци које доносимо уколико нису испуњени. Ови захтеви изражени су као мора, треба, неопходно је , има да буде тако. Захтевамо да се ствари одвијају на начин који смо зацртали иако нас реалност често демантује. Уколико наша очекивања нису испуњена, закључујемо да је то лоше, не можемо то да поднесемо , осећамо се безвредно због онога што нам се дешава и као да никада нећемо остварити оно што смо наумили. Размишљајући овако, уводимо себе у нездрава емотивна стања која коче наш лични развој.

Оптимистичан закључак је да је могуће имати власт над својим емоцијама, да је мишљење у стању да промени емоционалне обрасце. Ми производимо емоције –ми смо одговорни за њих. Емоција настаје на основу наше замисли-јер је мишљење старије од емоције. Своја стања сами стварамо, начином обраде оног што нам се дешава. Начин на који се неко суочава са емоцијама, како и колико их испољава и како управља њима-оно су по чему се људи међусобно разликују и представља плодну област у којој свако може “радити на себи” и надограђивати се.

Текст на основу извора припремила дип.психолог Зорица Иванчић

Извори:

Екман, П.(2011). Разоткривене емоције. Београд: Завод за уџбенике Београд.

Такшић, В., Мохорић, Т., Муњас, Р. (2006). Емоционална интелигенција: теорија, операционализација, примјена и повезаност с позитивном психологијом. Друштвена истраживања: часопис за опћа друштвена питања, 15 (4-5), 729-752

Големан, Д. (1997). Емоционална интелигенција зашто може бити важнија од квоцијента интелигенције. Загреб: Мозаик књига

Данкић, К. (2004). Емоционална контрола и здравље. Психологијске теме.13 (1), 19-32

Марић,Ј. (2005). Клиничка психијатрија. Београд. Меграф.