1 2 3 4 5

Вести



Дијабетичка полинеуропатија

Неуропатија је медицински термин за оштећење нерава. Неуропатија је уобичајена компликација дијабетеса типа 1 или 2; до 26 процената пацијената са дијабетесом типа 2 показује симптоме нервног оштећења у време дијагнозе дијабетеса. Генерализован тип неуропатије познат као полинеуропатија је најчешћи тип неуропатије као последице дијабетеса.

Знаци и симптоми неуропатије услед дијабетеса обухватају губитак осећаја и/или осећај горења у стопалима. Рана дијагноза дијабетеса и строга контрола нивоа шећера у крви може да редукује ризик од настанка неуропатије. Најчешћи симптоми су: паљење, севање или мравињање по ногама, нарочито табанима, повремени или стални утисак утрнулости или тупости, осећај да су ноге у чизмама или чарапама. Могу да постоје и стални жарећи надражаји и јаки болови, а ходање је често мучно и болесници га описују као ходање по угљу. Може да се јави и интензиван “севајући” бол у стопалима или ногама. Полинеуропатија може да доведе до отежаног хода (пареза) али у тешким случајевима ход је онемогућен (парализа).

Дијабетична неуропатија најчешће се испољава као дистална симетрична сензомоторна полинеуропатија. Први симптоми су на стопалима у виду севања, мравињања, жарења, претежно ноћу. Могу да се јаве и грчеви у листовима и стопалима, али и на рукама, иако знатно ређе. Истовремено могу да се јаве хипотрофије (губутак масе) у малим мишићима стопала. Гасе се тетивни рефлекси, болест напредује, јавља се утрнулост стопала, која се шири на потколенице, шаке, труп… Са губитком осећаја бола, топлог или хладног, ризик од повређивања стопала се повећава. Повреде које обично доводе до појаве бола (нпр. гажење ексера, ношење обуће која прави жуљеве, урастање ноктију) неће више узроковати бол ако имате неуропатију. Осим ако не прегледате стопала свакодневно, мала повреда има потенцијал да се претвори у велики чир. Једна од највећих компликација чирева на ногама је неопходна ампутација прста, или у екстремним случајевима самог стопала.

Дијагноза дијабетичне неуропатије је једноставна и поставља се у оквиру типичне клиничке слике шећерне болести. Потврђује се тзв. неурофизиолошким тестовима, пре свега мерењем брзине провођења живаца (електромионеурографија-ЕМНГ).

Да би се спречила појава неуропатије, а и када она постоји, потребно је стриктно одржавати нормалан ниво шећера у крви, редукција телесне тежине, контрола нивоа масти у серуму, престанак пушења и прекомерног уноса алкохола, као и одговарајућа исхрана. Прве године болести критичне су за развој неуропатија: ако је за то време не добије или је има у лакшем облику, онда болесник има велике шансе да се неуропатија касније не погоршава ако се редовно лечи.

Лечење најчешћег облика дијабетичне полинеуропатије заснива се на резултатима анти-оксидативног третмана, применом јаког антиоксидативног препарата алфа-липоичке киселине (Берлитион), у дневној дози од 600 мг. , најпре 2-3 недеље парентерално (у инфузији), а затим пер ос (на уста) кроз дужи период. Важно је напоменути да рана употреба овог препарата, када није дошло до неповратног оштећења живаца, може да помогне да се спрече последице дијабетичне полинеуропатије.

Неопходно је што раније открити почетак полинеуропатије код болесника са шећерном болешћу, зато се саветује рана посета неурологу, који може захваљујући савременим методама испитивања (ЕМНГ), да открије и субклиничке облике дијабетичне неуропатије, када још није дошло до дефинитивног оштећења живаца и када се применом адекватне терапије тај процес може зауставити.

Текст, на основу извора, уредио Милан Кивић, медицински техничар.

Извори: http://intertim.net/neuropatija-usled-dijabetesa/ http://www.antamedica.com/interna/dijabeticna-polineuropatija/ https://net.hr/magazin/zdravlje/polineuropatija-bolest-ciji-simptomi-se-pokazuju-tek-kada-dode-do-teskih-komplikacija/