ЦИРОЗА ЈЕТРЕ (Cirrhosis hepatis)

Цироза јетре се дефинише као дифузни патолошки процес на јетри са променама њене нормалне грађе. Представља тешко оштећење са присуством ожиљакаи стање праћено губитком функције које се јавља у терминалној фази хроничне болести јетре. Назив потиче од грчке речи kirros (жута или мрко жута боја) и додатка - osis (стање).

Четврти је најчешћи узрок смртности код одраслих мушкараца у западним земљамадоксе у земљама Азије и Африке због пандемије хепатитиса Б и Ц јавља се чешће.Испољава се у свим узрастимаикод оба пола са једнаком заступљеношћу. Етиолошки према претпостављеном примарном узроку разликују се вирусна (хепатотропни вируси – хронична инфекција вирусом хепатитиса Ц и хепатитисa Б), алкохолна (хронична употреба етил алкохолa), билијарна (оштећење жучних водова), конгестивна, генетски условљена (хемохроматоза – поремећај метаболизма гвожђа, Вилсонова болест – поремећај метаболизма бакра), медикаментозна (метотрексат, амиодарон), цирозa непознатe етиологије.

Морфолошки се разликују три основна облика цирозе

-микронодуларна (нодуси до 3 mm)

-макронодуларна (нодуси већи од 3 mm)

-мешовита (различитa величинa нодусa)

Основне промене које се дешавају у цирози јетре су одумирање ткива јетре (некрозa), стварање ожиљног ткива (фиброза - централни процес у цирози), поремећаји у циркулацији и регенерација.

КЛИНИЧКA СЛИКA

У клиничком смислу цироза може бити латентна, компензована и декомпензована. Релативно дуго може да остане клинички неманифестна или да се открије на основу рутинских лабораторијских анализа. Код клинички манифестне цирозе срећу се:

-промена општег стања (малаксалост, слабост, губитак телесне тежине, смањена мишићна маса)

-субфебрилне температуре (ресорпцијa пирогених материја из црева уз немогућност разградње у инсуфицијентној јетри)

-пратеће инфекције са високом температуром (респираторне, уринарне, цревне, септикемија)

-жутица

-кожне промене

-фекално сладуњав задах из уста (foetorhepaticus)

-поремећаји хемостазе са развојем хеморагијског синдрома (крварења)

-портна хипертензијa

ДИЈАГНОЗА

Ради постављања дијагнозе потребно је урадити низ лабораторијских тестова са циљем утврђивања етиологије, проценe јетрине функције, трагати за хепатоцелуларним карциномом. Етиолошки је потребно одредити серолошка испитивања на хепатотропне вирусе, ланчану реакцију полимеризације (PCR) ради откривања вирусног генетског материјала, серумско гвожђе, бакар у урину и серуму. У почетнојлатентној цирози лабораторијски параметри могу бити нормални или дискретно измењени, а са напредовањем болести и променама синтетске функције јетре знатно одступају од нормале. Вредности билирубина варирају од нормалних до изразито повишених вредности. Вредности AST и АLT могу бити нормалне или лагано повишене. Гама ГТ су значајно повишене у алкохолној цирози јетре. Одређивање алфа фето протеина има значаја у правовременом откривању хепатоцелуларног карцинома. Поремећена синтетска функција јетре се доказује сниженим вредностима фактора коагулације (II, V, VII, IX, X), антитромбина и фибриногена. Ултразвучни преглед јетре одређује њену величину као и дифузне промене у јетри. Дијагностичка абдоминална пункција неопходна је код болесника са цирозом јетре и асцитесом. Tада се спроводе биохемијски, цитолошки и микробиолошки преглед асцитне течности. Такође се примењују у дијагностици и радиолошки преглед једњака са контрастом, горња ендоскопија, сцинтиграфија јетре, компјутеризована томографија и магнетна резонанца. У диференцијалној дијагнози искључити све хроничне болести јетре.

ЛЕЧЕЊЕ

Код болесника без симптома са компензованом функцијом јетре инсистира се на адекватној исхрани са довољним уносом витамина, беланчевина и угљених хидрата, нешто мањим уносом масти. Неопходно је редовно пражњење црева. Забрањује се конзумација алкохола. Ограничава се тежак и дуготрајан напор. Примењују се хепатопротективни лекови и лекови који смањују продукцију колагена, инхибитори протонске пумпе или блокатори H2 рецептора. Лечење крварења руптурираних варикозитета једњака,најчешће компликације болестије сложено. Акутно крварење лечи се неодложноу јединицама интензивне неге ургентном ендоскопијом. У току ургентне ендоскопије могуће је зауставити крварење.У терапији се примењују пропранолол и нитрати као алтернатива бета блокаторима. Хируршко лечење се спроводи уколико се крварење настави током 48 сати, а не се може контролисати трансфузијама. Трансплантација јетре се изводи са циљем дефинитивног лечења крварења. Код болесника са асцитесом потребно је смањити унос воде и натријума. Од диуретика се примењују спиронолактон и фуросемид уз потребну надокнаду калијума у виду таблета калијум хлорида. Pедукују се беланчевине у исхрани, индикована је парентерална исхрана. Бактеријска инфекција се лечи антибиотицима.

Превенција цирозе укључује промену стила живота. Престанак конзумирања алкохола, уравнотежена исхрана, редовна физичка актвиност свакако смањују шансе за развој болести који доводе до цирозе јетре.Смањити ризик за преношење хепатитис Ц вирусa и вирусa хепатитиса Б.

Текст на основу извора уредила др Тања Богојевић, пнеумофтизиолошко oдељење, Општa болница Панчево

Извор: Интерна медицина, Уџбеник за студенте медицине, Медицински факултет