1 2 3 4 5

Вести



АСТМА

Астма је честа и потенцијално озбиљна хронична болест која намеће значајно оптерећење пацијентима, њиховим породицама и заједници. То узрокује респираторне тегобе, ограничење активности и нападе који понекад захтевају хитну здравствену заштиту и могу бити фаталне. Астма се испољава кроз понављање епизода гушења, недостатка ваздуха, свирања или звиждања у грудима, кашља, тескобе у грудима. Ове епизоде се посебно јављају током јутра или ноћи или при повећаном напору. Симптоми се могу смиривати спонтано или уз употребу адекватних лекова. Главни фактор ризика за настанак астме јесте осетљивост на респираторне алергене тј. супстанце спољне средине, као што су кућна прашина, гриње, полени трава, коров, дрвеће, буђ, животињске длаке или дуван. Симптоми астме се могу испољити у различитим животним добима и околностима. Особе код којих се симптоми астме јаве у најранијем детињству имају наследну предиспозиција за настанак бронхијалне астме, или су често изложени инфекцијама. Такође, неке особе могу испољити астматичне нападе на напор или пак на узимање аспиринских препарата. Срећом, астма може бити ефикасно третирана и већина пацијената може постићи добру контролу над својом астмом.

ДИЈАГНОСТИKА АСТМЕ:

Учестале епизоде кашља, гушења и свирања у грудима најчешће указују на постојање бронхијалне астме. Приликом разговора са пацијентом се посебна пажња обраћа на то када је болест почела, да ли су неки од симптома присутни још од детињства, да ли постоји алергија и има ли оболелих од астме у породици. После тога се приступа прегледу слушалицама, прави се снимак плућа и врши се спирометријско испитивање како би се дефинисао степен сужења дисајних путева. У случају лакшег облика болести могуће је радити и алерголошке пробе. Kод тежих случајева са изразитим гушењем, пацијентима помажемо да ураде све неопходне анализе и тестирања како би се проценило да ли је неопходно лечење у болници.

Различити типови астме су:
• Алергијска астма
• Неалергијска астма (у чијој основи може да буде инфекција)
• Аспиринска астма
• Астма на напор
• Професионална астма

УЗРОЦИ НАСТАНKА АСТМЕ
Напад астме може да изазове изложеност алергенима (цветање амброзије, изложеност грињама…), стрес, инфекција, напор, узимање одређених лекова, промене времена, изложеност аерозагађењу. Временске прилике имају утицај на испољавање симптома болести код одређеног броја пацијената. Влажно време, магле и нагле промене времена могу да утичу на учесталост тегоба. Доласком јесени долази до знатних климатских промена у поднебљу у коме живимо. Температурне разлике од 15 до 20 степени у једном дану, хладно време и велика влага нарочито лоше утиче на особе са осетиљивим дисајним органима. Све чешће можемо чути да је удисање хладног ваздуха, промена температуре и влаге ваздуха нагло погоршало стање асматичара.

ПРЕВЕНЦИЈА
Поред редовне примене лекова за превенцију астме, болеснику помаже ако открије изазиваче астме и избегава их ако је могуће. Осим избегавања алергена, саветује се престанак пушења, увођење рибе у исхрану, редовно вакцинисање против грипа, благовремена терапија инфекција горњих и доњих дисајних путева. Такође, треба обратити пажњу на здраву исхрану, довољно сати сна, редовну физичку активност, избегавање задимљених просторија, избегавање скуповa где се налази пуно људи у затвореном простору

ЛЕЧЕЊЕ АСТМЕ
Астма се не може излечити, али се одговарајућим лечењем добро регулише. Примењују се две основне групе лекова:

Лекови за брзо отклањање симптома се користе одмах кад појаве симптоми. Они брзо опуштају згрчене мишиће који сужавају дисајне путеве. То шири дисајне путеви и дисање је лакше. Ови лекови не смањују оток слузокоже дисајних путева. Овој групи припадају: Вентолин (салбутамол), Бриканил (тербуталин), Беродуал (фенотерол и ипратропиум) и др. Kористе се по потреби.

Лекови за превенцију астме штите слузокожу дисајних путева. Они смирују упалу и смањују појачану осетљивост, користе се дуготрајно. Дисајни путеви тада не реагују бурно при контакту са изазивачима астме. Ови лекови смањују ризик од тешких напада. Протективно деловање настаје после извесног времена. Најефикаснији су инхалациони кортикостероиди и то: Беклофорте (беклометазон), Инхакорт (флунизолид), Фликсотид (флутиказон), Пулмикорт (будезонид) и др. Kористе се редовно, чак и кад болесник нема симптома.

Треба споменути и лекове који у себи садрже и инхалациони кортикостероид и дугоделујући бронходилататор у чију групу спадају лекови као што су Серетид диск (Seretide disc) и Симбикорт (Symbicort). То су лекови за превенцију астме и користе се редовно, чак и када болесник нема симптома.

ШТА ТРЕБА РАДИТИ У СЛУЧАЈУ НАПАДА АСТМЕ?

Уколико дође до напада, започиње се терапија инхалацијама тзв. бронходилататорима, које треба поновити на пет минута. Ако нема побољшања стања, неопходно је јавити се хитно лекару, јер није могуће увек предвидети даљи ток болести.
Не заборавите правилно да узмете лек за ширење дисајних органа, а онда приступите вежбама дисања – током напада, најпре покушајте да савладате нападе страха или панике; штедите снагу, а свесним дисањем контролишите ритам дисања и појачајте дијафрагмално дисање – дишите стомаком са телом лако нагнутим унапред и постављањем у положај који вам највише одговара (седећи положај).
Ефикасну помоћ у асматичном нападу може да пружи брзо стомачно дисање којим се опушта грудни кош: најпре опустите врат, рамена и мишиће лица, па снажно издахните стежући трбушне мишиће; затим док удишете, опустите стомак. Наставите тако, до престанка тегоба. У најекстремнијим случајевима бронхијалне астме може доћи до губитка свести и наглог погоршања болести те је неопходно што пре потражити помоћ лекара.

ВЕЖБЕ ДИСАЊА

Вежбе дисања и физикална терапија су изузетно важне, како у провенцији тако и током лечења погоршања бронхијалне астме. Вежбама се баве посебно обучени стручњаци који обучавају пацијенте како да спроводе вежбе у кућним условима али и током напада астме.
У свим фазама болести су вежбе (дијафрагмалног, грудног или мешовитог) дисања са дужином удисаја и издисаја у односу 1:2 – издах је двоструко дужи од удаха. Ваздух се удише кроз нос да би се загрејао и пречистио, а издише се на полуотворена уста, при чему се, по потреби, дисањем кроз зубе или скупљањем уста даје отпор издисању ваздуха.

Текст на основу извора уредила Др Јелена Милетић

Извори:
http://www.pulmologija.rs/astma-dijagnoza-simptoma-astme-i-lecenje/
https://ginasthma.org/2018-pocket-guide-for-asthma-management-and-prevention/
http://astma.rs/astma/astma-simptomi-i-lecenje/