Дисекција аорте

Дисекција аорте се дефинише као раслојавање зида аорте услед продирања крви под притиском из лумена аорте кроз расцеп на интими, при чему се разара медија и раслојавају се интима и адвентиција. У првих 48 сати умре 75% особа са дисекованом аортом, те је неоходно праворемено збрињавање и хируршко лечење.

Предиспозирајући фактори који слабе зид аорте и омогућавају његово раслојавање су повишен крвни притисак, атеросклероза, Марфанов синдром и многи други. Расцеп се најчешће догађа у усходном делу аорте , непосредно изнад Валсалвиног синуса.

Станфордска класификација десекције аорте на основу места расцепа :

-Тип А - захвата само усходну аорту

-Тип Б - не захвата усходну аорту

ДеБакеyјева подела класификација дисекције аорте :

-Тип I - дисекција захвата асцедентну аорту и шири се до испод одвајања леве поткључне артерије

-Тип II - дисекција захвата искључиво усходну аорту

-Тип III – дисекција се налази испод леве подкључне артерије

Клиничка слика

Карактеристичан је интезиван бол у грудима који се описује као раздирући, локализован је напред и шири се између лопатица, а може бити и мигрирајући.

Дијагноза

-Физикални преглед

- региструје се недостатак пулса на периферним артеријама

-различити крвни притисци на левој и десној руци

-новонастали дијастолни шум аортне регургитације

-симптоми и знаци исхемије различитих органа.

ЕКГ - је неспецифичан. Важан је због диференцијалне дијагнозе у односу на акутни инфаркт миокарда. Лабораторија је неспецифична.Радиографијом срца и плућа – показује проширену сенку горњег медијастинума, међутим нормалан налаз не искључује дисекцију аорте. Ехокардиографијом се поуздано може визуализовати расцеп интиме и проценити тежина аортне регругитације, перикардни излив или претећа тампонада. Аортографијом се може визуализовати расцеп интиме и проценити тежина аортне регругитације. Компјутеризована томографија и магнетна резонанца имају највећусензитивност и специфичност у откривању дисекције аорте.

Лечeње

У случају сумње на акутну дискецију аорте, одмах се започиње са медикаментозном терапијом са циљем да се снизи крвни притисак (натријум нитропрусид) и да се смањи контрактилност леве коморе (бета блокатори). У случају дисекције асцеднетне аорте, терапија избора је хирушка интервенција. У случају дисекције десцедентне аорте, као и хроничне дискеције без обзира на локализацију, наставља се са медикаментозном терапијом. Хепарин и тромболитици су апсолутно контраиндиковани.

Хирургија аорте

Оболела аорта се замењује вештачком протезом како не би дошло до њеног пуцања. Она се одстрани и на њено место ушије протеза која се зове тубуларни графт. То је синтетичка, савитљива цев микро-порозних зидова коју убрзо након операције са унутрашње стране прекрије слој ткива тако да се протеза понаша као саставни део организма. Уколико је при дисекцији страдала и аортна валвула или је оштећена постојањем анеуризме тада се поред замене аорте мора урадити и хируршка интервенција на аортном залистку.

Текст на основу извора приредила др Карличић Мирјана, клинички лекар Интерног одељења ОБ Панчево

Извори:

Проф. Др Михаило Стајић и сарадници, Репеиторијум из интерне медицине, Београд 2009.

https://www.kardiohirurgija.rs/hirurgija-aorte/