1 2 3 4 5

Вести



Алцхајмерова болест

Алцхајмерова болест је дегенеративни мождани поремећај, средњег или позног животног доба, који уништава неуроне и везе у можданој кори што доводи до значајног губитка мождане масе.
Данас се сматра главним узроком сенилне деменције (60% до 70% случајева), која се некад сматрала нормалним стањем у старости. Алцхајмерова болест је хронична неуродегенеративна болест која узрокује постепено и неповратно губљење памћења, способности говора, свести о времену и простору, и евентуално способности оболелих да се брину сами о себи.

Узроци Алцхајмерове болести још увек остају тајна, али су истраживања показала да су одређене групе људи подложније добијању ове болести од других. На пример, људи у чијој је породици постојала ова болест имају већу шансу да је добију.

Нека од најбољих истраживања ове болести вођена су у пољу генетике, како би се открила улога историје болести у породици. Научници су открили да људи који у себи носе посебну верзију аполиопротеина Е гена(apoЕ gеn), који се налази на 19. хромозому. Они имају већу склоност да се код њих развије ова болест него они људи који у себи носе неку другу верзију овог гена. Најчешћа верзија овог гена у читавој популацији је апоЕ3. скоро пола особа које болују од касне Алцхајмерове болести носе у себи апоЕ4 ген, а истраживања су доказала да овај ген има улогу у настанку Алцхајмерове болести. Научници су окрили да неке варијације гена на хромозомима 1, 10 и 14 могу повећати ризик од настанка ове болести. Такође су индетификовали ове варијације на хромозомима 1 и 14, и открили да ови гени узрокују мутације на протеинима који се зову пресенилинс.

СИМПТОМИ:
Алцхајмерова болест се појављује постепено. У раним фазама, пацијент има релативно мале проблеме учећи нове информације и сећајући се где су оставили своје ствари, као што су кључеви или новчаник. Тада почињу имати проблема у препричавању ранијих догађаја, или у проналажењу речи да би се изразили. Како болест напредује, пацијент може имати потешкоћа да се сети који је дан или месец, или да пронађу пут кроз познато окружење. То може да изазове склоност ка томе да одлутају негде, и да се касније не могу вратити назад.
Пацијент често постаје раздражљив или одсутан док се бори са страхом и фрустрацијом кад некада позната места постану страна и непозната. Промене у понашању се манифестују тако што пацијент постаје параноичан и неспособан да учествује у разговору.
На крају, пацијент постаје потпуно неспособан за обављање основних животних функција, као што су храњење и коришћења тоалета. Пацијенти који болују од Алцхајмерове болести могу да живе дуго са болешћу, и умиру од поремећаја, као што је пнеумонија. Време од дијагнозе до смрти пацијента је од око седам до десет година, али постоје разне варијације од три до двадесет година до смрти, што зависи од старости пацијента, од здравственог стања пацијента, као и од бриге коју пацијент прима.

ДИЈАГНОЗА:
Алцхајмерова болест се може потпуно утврдити тек након што се нервно ткиво прегледа под микроскопом, што је могуће тек после смрти. Због тога, доктори се ослањају на друге технике да би дијагностификовали Алцхајмерову болест. Дијагноза почиње тиме што се уклањају сви могући узроци губитка памћења као што су шлог, депресија, алкохолизам, и употреба дрога. Пацијент се затим подвргава прегледима, укључујући и специјално скенирање мозга, да би се као узрок отклонили и други поремећаји. Тада се болесник подвргава детаљнијем прегледу који се зове неуропсихолошки преглед, који је дизајниран тако да процени његове способности да изврши одређене менталне задатке. Ово помаже доктору да одреди да ли он показује знакове Алцхајмерове болести : постепено губљење меморије, потешкоће у изражавању, и губитак свести о времену и простору. Доктори се такође распитују о медицинској прошлости оболелог да сазнају више о неким тежим болестима у породици, што може да помогне у дијагностицирању болести.

ЛЕЧЕЊЕ:
Не постоји лек против Алцхајмерове болести, и лечење се ослања на смањивање симптома, и успоравање тока болести. Лекови који повећавају концентрацију ацетилхолина су одобрени од стране (ФДА) за лечење Алцхајмерове болести. Болесници примају инхибиторе холинестеразе (Арисепт, Екселон и други), ови лекови имају скроман, али позитиван ефекат на симптоме болести.
Ови лекови користе пацијентима у свим фазама болести, али су посебно ефектни у средњој фази. Ово откриће одговара новим доказима да низак ниво ацетилхолина није присутан у нај ранијој фази болести.
Докази показују да постоји запаљење у мозгу пацијента са Алцхајмеровом болести, које је повезано са стварањем амилоидног протеина. Научници су одлучни у намери да пронађу лекове који ће спречити запаљење, и вероватно успорити или зауставити напредак болести. Други обећавајући приступи се заснивају на механизму који манипулише стварањем амилоидног протеина. Лекови у развоју могу блокирати дејство ензима који разлажу амилоидни протеин, заустављајући стварање амилоида.

Текст на основу извора уредио Др Вемић Милан

Извори:

Баллард, Ц; Гаутхиер, С; Цорбетт, А; Браyне, Ц; Аарсланд, Д; Јонес, Е (19 Марцх 2011). "Алзхеимер'с дисеасе.". Ланцет