Предозирање аспирином

Аспирин или ацетилсалицилна киселина (лат. Acidum acetylsalicylicum) је лек из породице салицилата, који се често користи против блажих болова, као антипиретик (против грознице), и против запаљења.

У малим дозама делује као антагрегацијски лек (умањује агрегацију тромбоцита), па се користи у превенцији инфаркта миокарда. Аспирин је један од најстаријих (прва употреба лекова сличних аспирину забележена је у Античкој Грчкој). Предозирање асприном се може десити случајно или намерно. Постоји акутни облик и хронична форма. Хронично предозирање је чешће код старијих.

Симптоми

Болови у стомаку, повраћање, збуњеност, убрзан рад срца, неконтролисано убрзано дисање, зујање у ушима (тинитус), привремена глувоћа, вртоглавица, поспаност или хиперактивност, конвулзије, кома.

Преглед

Узимају се анамнестички подаци и обавља лекарски преглед. Одређује се ниво аспирина, али он може бити на нормалном нивоу у хроничном предозирању. Тест крви се ради због мерења киселине у крви и због евентуалног оштећења бубрега.

Тестови

Потребно је урадити комплетну крвну слику (ККС), биохемијске анализе крви, електрокардиограм (ЕКГ), тропонин, анализа урина и рендген срца и плућа. У колико се постави сумња на предозирање леком, потребно је урадити додатне анализе у виду нивоа аспирина (салицилата).

Терапија

Третман се састоји од апликације интравенозне течности, оралног узимања активног угља да би се везао заостали аспирин у гастроинтестиналном тракту и интравенозног уноса натријум-бикарбоната, ако је ниво аспирина у крви веома висок. У тежим случајевима може бити потребна дијализа. Потребно је пацијента упутити специјалисти- медицинском токсикологу. Уколико је предозирање било намерно, пацијент се упућује на психијатријски преглед, као и код било ког другог покушаја самоубиства.

Текст на основу изора уредила др Карличић Мирјана, клинички лекар Интерног одељења ОБ Панчево

Извори:

-„Information for Healthcare Professionals: Concomitant Use of Ibuprofen and Aspirin”. FDA. U.S. Department of Health & Human Services. 2006.

-Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). „Chapter 28:08.04.24 Salicylates”. Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill.