1 2 3 4 5

Вести



АОРТНА СТЕНОЗА

Аортна стеноза је опструкција протока крви кроз аортну валвулу током систоле леве коморе.

ЕТИОЛОГИЈА:
Може бити урођена и стечена. Стечена је реуматског порекла или је последица дегенеративне калцификације валвуле код старијих особа. Ако се стеноза јави пре тридесете године најчешће се ради о конгениталној етиологији. У особа између тридесете и седамдесете године АС је реуматског порекла, а после седамдесете године најчешћи узрок је дегенеративна калцификација валвуле. Изолована АС има реуматску етиологију само у 6-24% док комбинована са другим срчаним манама (митрална мана) превасходно има реуматску етиологију.

СИМПТОМИ И ЗНАЦИ БОЛЕСТИ:
Може бити асимптоматска годинама и добро се подноси. Када сужење достигне 1/3 cm² нормалних отвора, испољавају се симптоми болeсти.
Три главна симптома су :
1. ДИСПНЕА , нарочито при напору, која се јаља због повећања капиларног притиска у плућима.
2. АНГИНА ПЕКТОРИС која се развија мало касније, као последица неадекватног снабдевања хипертрофичне масе миокарда кисеоником и компресије интрамуралних ситних крвних судова током снажне систоле. То је релативна ангина пекторис.
3. СИНКОПА, нарочито при напору, као последица малог ударног волумена леве коморе и пада крвног притиска током напора ( вазодилатација у мишићима) и током појаве срчаних аритмија.
Ова три главна симптома, појава ортопноје и пароксизомалне ноћне диспнее указује на акутно попуштање левог срца. Ово се јавља у поодмаклој фази болести. Знаци попуштања десне коморе са појавом набреклих вена врата, хепатомегалијом и периферним едемима последица су дуготрајне плућне хипертензије, са појавом трикуспидализације и фибрилације преткомора. Ово су знаци претерминалне фазе болести.

ФИЗИЧКИ НАЛАЗ:
Аускултаторно се могу наћи парадоскално удвајање другог тона на бази, ејекциони клик, систолни шум на бази и дуж леве ивице грудне кости, који се шири у врат и до медиоклавикуларне линје. Радијални пулс има смањену амплитуду и није мек при палпацији. ЕКГ показује знаке хипертрофије леве коморе са повећаним амплитудама комплекса „QRS“-а и секундарним променама „SТ” сегмента. Може се наћи блок леве гране Хисовог снопа.

РТГ – На аорти се може видети постстенотична дилатација, као и калцификације.

ЕХОКАРДИОГРАМ:
Задебљање зидова леве коморе и септума, калцификација валвуле, редукција покрета аортних листића. Катетеризација срца – Градијент преко аортне валвуле већи од 50 mmHg индикација је за замену аортне валвуле, без обзира на то да ли постоје симптоми или не.

ДИЈАГНОЗА:
Поставља се на основу симптома, аускултаторног налаза, ртг срца, екг-а , а посебно на бази ехокардиографских прегледа. Катетеризација срца потребна је ради доношења одлуке о хируршком лечењу и у случају постојања удружених срчаних мана.

ТЕРАПИЈА:
У болесника са реуматском АС после акутног периода треба континуирано наставити профилаксу антибиотицима до 35. године живота. У случају појаве срчане инсуфицијенције или плућног едема, лечење се спроводи као и код срчане инсуфицијенције другог порекла.

Данас се СОАС лечи хируршки: аортна валвула се замењује вештачком механичком или биолошком валвулом. Критеријум за замену валвуле је градијент изнад 50 mmHg.

Текст уредила др Алавања Јована, клинички лекар, пријемно-ургентна служба ОБ Панчево

Извори:
Интерна медицина, пето издање, Проф. Др Драгољуб Манојловић, Београд, 2009. Године
NMS medicine, 5 edition , Allen R. Mayers, Milka J. Drezgić