АРИТМИЈЕ КОД ДЕЦЕ

Срце је централни орган који функционише као пумпа, доводећи крв до сваког органа. На тај начин обезбеђује кисеоник и храњиве материје читавом организму. Нажалост, срчане сметње нису проблем само код старијих. Све више погађају и децу. С обзиром на то да се симптоми често испољавају на другачији начин него код одраслих, као и чињенице да се малишани ретко жале на њих, дијагностификовање је комплексно.

Срчане аритмије веома су честа појава код деце. Свако дете које се јави са овим сметњама треба детаљно клинички прегледати и обавезно урадити ЕКГ, без обзира да ли се дете пожалило на неправилан рад срца или је родитељ приметио. У највећем броју случајева све у реду са дечјим срцем, али у оваквим случајевима опрез је неопходан. Нормалне (физиолошке) варијације срчаног рада веома су честа појава код деце. И у оваквим случајевима никако се не ради о болести. Међутим, постоје патолошке тахикардије (убрзан рад срца) које могу бити веома опасне, иако се веома ретко јављају.

Код деце нормалне вредности брзине срчаног рада зависе од узраста, али и од телесне масе и висине детета. Такође, нека стања мењају брзину рада срца. На пример, повишена телесна температура увек иде са убрзањем срчаног рада и то је потпуно нормално. Такође, постоји и правило – што је дете мање, срце брже ради. Тако, на рођењу је горња граница око 220 откуцаја у минути, док током прве године срце не би требало да ради брже од 160-180 откуцаја у минуту. Код предшколараца горња граница је око 120/мин, а школска деца и адолесценти се рачунају као одрасли, па је свака феквенца преко 100 откуцаја у минути тахикардија која треба да се провери код педијатра. Ситуације у којима срце и треба брже да ради су такозване физиолошке тахикардије које треба разликовати од патолошких које траже праћење или лечење. Заједничка карактеристика ових безопасних тахикардија је да престану када престане њихов узрок.

Убрзан срчани рад можемо очекивати током физичке активности детета и у стањима емотивног стреса. Висока телесна температура доводи до убрзања срчаног рада, као и стања када дете изгуби доста течности (дехидратација).Слично је и код деце која пате од нижег артеријског притиска која по правилу имају нешто бржу срчану фреквенцу од деце која имају нормалне вредности артеријске тензије.Деца која се инхалирају лековима код бронхитиса или астме неретко пријављују да им срце брже ради.

Најважније дијагностичке методе за процену аритмија су електрокардиографија (ЕКГ) и 24х холтер ЕКГ мониторинг.

Што се терапије тиче неке аритмије захтевају само праћење, док се код осталих лечење темељи углавном на фармакотерапији, те у неким акутнијим случајевима може се учинити синхронизована кардиоверзија.

Закључно, аритмије код деце нису честа патологија међутим потребно их је на време препознати, лечити те превентирати како не би довеле до могућих кобних последица.

Текст на основу извора уредила: др Мирјана Карличић, лекар Интерног одељења ОБ Панчево

Извори:

Doder, Filip, POREMEĆAJI SRČANOG RITMA KOD DJECE, University of Rijeka, Faculty of Medicine / Sveučilište u Rijeci, Medicinski fakultet

https://kardiomedika.com/aritmije-kod-dece/