1 2 3 4 5

Вести



9. ЈУН - ДАН БОРБЕ ПРОТИВ АКУТНОГ МОЖДАНОГ УДАРА

Болести крвних судова су непријатељ број један у Србији и свету, а међу њима је мождани удар најважнији узрок оболевања и смртности, као и најчешћи узрок инвалидитета, показују епидемиолошки подаци уочи Светског дана борбе против можданог удара.

На основу података националног регистра у Србији више оболевају жене од ЦВБ (25,59%) у односу на мушкарце (18,04%). Иако се смртност од ЦВБ у Србији смањила за 19%, у последњих 10 година и даље смо на трећем месту. У Србији сваких 20 минута једна особа доживи мождани удар, а на сваки сат једна особа умре од можданог удара, млађих од 40, па чак и 20 година. У Србији сваке године око 2.500 људи доживи мождани удар.

Циљ обележавања овог дана је скретање пажње јавности на значај благовремене дијагностике и лечења болести, са посебним акцентом на њено спречавање односно превенцију.

Мождани удар је обољење узроковано поремећајем мождане циркулације. До можданог удара, или шлога, долази углавном због прскања неке мождане артерије или запушења артерије крвним угрушком на месту промене зида крвног суда. Мождани удар се може спречити уколико се озбиљно схвате упозоравајући знаци као што су јача главобоља, пролазне сметње вида, пролазна утрнулост или слабост половине тела и на време се потражи лекарска помоћ.

Неуролози истичу да је од највећег значаја да се особе са тим тегобама што пре обрате лекару, јер пацијенти који, унутар сат до сат и по од почетка симптома, успеју да буду превезени до специјализованих установа за лечење акутног можданог удара, имају знатно веће шансе за повољнији исход болести. У нашој земљи постоји могућност да се у специјализованим јединицама за мождани удар пружи најадекватнија могућа терапија можданог удара, а то је тромболитичка терапија, чији је циљ да разложи тромб који је акутно зачепио одређени крвни суд у мозгу и довео до настанка акутног исхемијског можданог удара. Мождани удар се апсолутно може спречити уколико се отклоне или благовремено лече узроци као што су пушење, гојазност, шећерна болести и, посебно, повишен крвни притисак.

Трећина оболелих умре, а трећина остају тешки инвалиди. Процењује се да чак 46 одсто случајева можданог удара настаје у продуктивној фази опште популације, односно између 45. и 59. године живота. Време потребно за рехабилитацију после те болести највише зависи од тежине шлога, а само петина преживелих успе да се у потпуности врати у нормално стање. Чак 60 одсто пацијената остаје са мањим или већим последицама шлога, док трајно онеспособљени за самосталан живот, односно људи који зависе искључиво од туђе помоћи, чине остатак ове негативне статистике.

Пацијенти се упозоравају да могу да утичу на повишен крвни притисак, пушење, срчане болести, поремећај ритма срчаног рада, шећерну болест, повишене масноће у крви, као и да се здравије хране, избегавају стрес, воде рачуна о тежини и упражњавају физичку активност.

Текст, на основу извора, уредио Милан Кивић, медицински техничар

Извори:
http://www.rtv.rs/sk/drustvo/danas-je-svetski-dan-borbe-protiv-mozdanog-udara_219579.html
http://www.ozon.rs/vesti/2016/danas-je-svetski-dan-borbe-protiv-mozdanog-udara/
http://www.apotekavrbas.co.rs/dan_borbe_protiv_akutnog_modanog_udara.html