4. фебруар – Светски дан борбе против рака

Кампања покренута од стране Светске здравствене организације и Међународне уније за борбу против рака, која је посвећена подизању свести о болестима од рака, њиховој правовременој превенцији, дијагнози и лечењу обележава се сваке године 4. фебруара.

Основни циљ је да се мотивишу заједнице и појединци, да подрже мерe, које се популаришу у оквиру овог дана, а које треба да резултују већом стопом преживљавања оболелих од рака. Ова година представља средину трогодишње кампање са слоганом „Ја јесам и хоћу“ и има оснажујући позив на акцију који тражи личну посвећеност и представља снагу појединачних акција предузетих сада да би утицале на будућност. Светски дан борбе против рака, као међународни дан,усвојен је на Светском самиту за борбу против рака, организованом под покровитељством председника Француске и генералног директора УНЕСКО-а у фебруару 2000. године у Паризу. На састанку је усвојена „Париска повеља”, према којој су владе земаља потписнице споразума, прихватиле обавезу да буду максимално посвећене стварању програма за превенцију и лечење рака. Од 2005. године, Дан борбе против рака,организује се и под покровитељством Међународне уније за борбу против рака (УИЦЦ) – невладине организације са седиштем у Женеви.

Рак је други најчешћи узрок смрти у Србији. Процењује се да у Србији оболи приближно 32.000 особа и да око 19.000 људи умре од ових обољења. У односу на припаднике других европских народа, грађани Србије се налазе у средњем ризику обољевања и умирања од рака. Међутим, наставе ли се досадашњи трендови пораста обољевања, мушкарци и жене у Србији налазиће се у високом ризику обољевања од малигних тумора. Према подацима Регистра за рак Завода за јавно здравље Панчево, у Јужнобанатском округу, годишње у просеку оболи око 1307 особа и 937 умре од малигних болести, од тога само у Панчеву око 600 особа оболи и око 390 умре од малигних болести. У популацији мушкараца доминантно место у структури оболелих и умрлих од малигних болести заузимају рак плућа, потом следе рак дебелог црева, простате и мокраћне бешике. Када су у питању жене доминантно место у структури оболелих и умрлих од малигних болести заузимају рак дојке, рак плућа, рак дебелог црева и грлића материце.

Полазећи од препорука СЗО Светски дан борбе против рака има следеће циљеве:

-Да укаже да се око 30-50% случајева оболелих од рака може спречити ако се политика СЗО максимално примењује.

-Да је потребно убрзано деловање ако се желе постићи глобални циљеви смањења прераног морталитета од рака.

-Да се што пре и више осигура универзална здравствена заштита у свим земљама света.

-Да је неопходан клинички третман рака у раној фази, јер се и дан данас многи случајеви рака дијагностикују касно – то значи да је теже и успешно третирати рак.

-Стављање нагласка на јачање здравствених система како би се осигурала рана дијагноза и доступна, висококвалитетна брига за пацијенте.

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер на око две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће је утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама као што су: престанком пушења, ограниченим комзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине, конзумирањем здраве хране, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак. Уколико до болести ипак дође, њен исход је могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом. У Србији су донети националани програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака у циљу раног откривања и значајног смањења обођевања и умирања. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женаманаведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и ПАП тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата оба пола старости од 50 до 74 године који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици. Институт за јавно здравње Србије „Др Милан Јовановић Батут“ са мрежом института и завода за јавно здравље планира промотивно едукативне активности усмерене ка информисаљу становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је веома важно борити се против митова, дезинформација и заблуда у вези са малигним болестима, јер одлагање и избегавање раног откривања, адекватног лечења и неге, доводи до лошијег исхода по здравље. Неопходно је оснажити читаву заједницу како би се креирало јавно мњење против дискриминације људи оболелих од малигиних болести, како на радном местум тако и у здравственом систему, као и у читавом друштву.

Текст припремила: др Снежана Милосављевић

Литература:http://www.worldcancerday.org/, https://www.zjzpa.org.rs/, http://www.uicc.org/world-cancer-day/