Европска недеља имунизације

Европска недеља имунизације, која се обележава треће недеље априла сваке године, је догађај који има за циљ повећање обухвата имунизацијом и јачању уверења о потреби заштите сваког детета од болести које се могу спречити вакцинацијом, са посебним акцентом на децу из тешко доступних вулнерабилних и маргинализованих група.

Вакцинацијом не штитимо само себе, већ и особе у нашем окружењу које су под највећим ризиком за настанак компликација, а које због природе своје болести не могу да приме вакцину. Недеља имунизације се обележава од 2005. године када је СЗО покренула ту иницијативу, а од самог почетка се укључила и Република Србија. Ово је повод да се уcмери пажња родитеља, здравствених радника и доносиоца одлука на ову најзначајнију меру превенције и да ни један дечији живот не буде угрожен од болести које се могу превентирати вакцинацијом. Имунизацијом је сачувано више живота него иједном другом интервенцијом за заштиту здрaвља, уколико се изузме снабдевање хигијенски исправном водом.

Вакцине јачају дететову способност одбране од заразне болести, тако што му помажу да развије антитела против његових узрочника. Тај процес се назива имунизација. Дете се имунизује вакцинама које се дају инекцијом или у виду капи. Неке вакцине је потребно дати само једном, а неке више пута у току прве године живота и према Календару вакцинације до одређеног узраста. Битно је да дете прими све дозе вакцине и у складу са Календаром вакцинације. Ако се вакцина прими пре времена, дете неће створити отпорност због незрелости организма, а ако се прими касније, дете у међувремену може да оболи. Имунизација је једна од најуспешнијих јавно здравствених иницијатива. Имунизацијом се превенирају болести, компликације и смртни исход од вакцинама превентивних болести. Основно право, али и законска обавеза, сваког детета је да буде вакцинисано свим предвиђеним вакцинама по програму имунизације Републике Србије. Према календару имунизације у Србији вакцинација се спроводи против туберкулозе, дифтерије, великог кашља, тетануса, дечије парализе, хепатитиса Б, морбила, заушака, рубеле, обољења изазвана вирусом инфлуенце тип Б и обољења изазваних Стрептококусом пнеумоније. Узраст у коме се препоручује вакцинација је изабран тако да дете на најбољи начин и најраније могуће буде заштићено од одређених болести. Пре увођења вакцине против малих богиња, која се примењује скоро 50 година, у свету је умирало годишње око 2.5 милиона људи. Међутим, и данас се у областима са ниским обухватом вакцинације и даље региструју епидемије. Како би се до краја 2020. године достигао циљ елиминације малих богиња у Европском региону, потребно је наставити активности у циљу обухвата вакцинисаних у 95 одсто и спровођење допунске имунизације невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних. Достизање и одржавање колективног имунитета популације против заразних болести вакцинацијом је суштина заједничких напора у свим земљама света.

Имунизација мора бити приоритет због 7 кључних разлога:

1.Имунизација спашава животе

2.Имунизација је основно право, али није доступно свима

3.Епидемије представљају озбиљне претње

4.Заразне болести могу да изазову смртни исход

5.Заразне болести се могу елиминисати и одстранити

6.Имунизација је исплатива јавно здравствена мера

7.Деци у здравственом систему треба обезбедити безбедну, ефективну, доступну и ефикасну вакцину

Вакцине су временом постале жртве свог успеха, јер се не „виде“ оболели од тих болести, већ само они који нису имали прилику да оболе јер су вакцинисани. Имунизација је резултат колетивне одговорности. Будите правовремено и потпуно вакцинисани.

Текст на основу извора уредила:

Др Карличић Мирјана, клинички лекар на одељењу за пријем и збрињавање Опште болнице Пачево

Извори:

Институт за јавно здравље Србије „Батут“

Завод за јавно здравље Панчево

Институт за јавно здравље Крагујевац