31. јануар -Национални дан без дуванског дима

Под дуваном се подразумева више од 70 врста биљака из рода Nicotiana. Најкарактеристичнија супстанца у њиховом саставу је алкалоид никотин, мада је, поред њега, у саставу дувана доказано мноштво различитих супстанци и чак неколико хиљада оних које се ослобађају при сагоревању дувана.

Кроз историју, став јавног мњења о примени дувана се драстично мењао. Порекло дувана везује се за тропски предео Америке, где се према данас доступним подацима сматра да је узгајање дувана почело око 1400. -1000. год. п.н. е. Међу индијанским племенима био је високо цењена роба којом се трговало и која се користила посебно при церемонијалним приликама и вома значајним религијским ритуалима. Доласком Европљана, долази до преноса дувана у друге крајеве света, чему су драстично допринела тадашњауверења да је управо дуван разлог зашто нативно становништво Америке не зна за разне болести које су у то време харале Европом. Сматрало се да примена дувана „отвара све поре људског организма и обезбеђује му да се прочисти“, те је тако, сматран лековитим. У нашем поднебљу, узгајање дувана забележено је у Херцеговини још у XVII веку.Развојем индустрије, долази да аутоматизације производње дуванских производа и покретања врхунца светске трговине дуваном. Глави облик примене дувана у XIX веку постаје пушење цигарета- производа справљеног од осушеног лишћа дуванског биља.

Помен о штетности дувана јавља се тек у XX веку, најпре индиректно, а потом и изношењем ставова да је дуван дирктни узрочник смртоносних обољења најпре респираторног, а потом и кардиоваскуларног система. Тада се први пут почиње ограничавати рекламирање дуванских производа и њихово пласирање на тржиште. Упркос томе, дуван је остао веома популаран и широко примењиван, те се борба за сузбијање његове примене наставља и данас.

У скоријој историји, значајан напредак на том пољу представља доношење Оквирне конвенције о контроли дувана.Донета је 2003. год од стране СЗО а потписана од старне 168 земаља, међу којима је и наша земља. У Србији се од тада интензивније скреће пажња на штетност дуванског дима. Посебнан апел кроз бројне активности промовисања здравог живота без дуванског дима упућује се 31. 01. кад се обележава национални дан без дуванског дима.

Важност подизања свести јавног мњења о штетности дуванског дима поткрепљена је научним чињеницама. Према данас доступним подацима, у дуванском диму има чак око 7000 супстанци, од којих је преко 250 опасно по здравље, а за око 70 је потврђено да изазивају малигна обољења. Најчешћи малигнитети који се повезују са дуваном су карцином: плућа, ларинкса, мокраћне бешике, трахеје и бронха, дебелог црева,.... Око 17% смрти чији је основни узрок нека од болести КВС система, сматрају се последицом изложености дуванском диму. Од респираторних обољења, поред поменутих карцинома, пушење се сматра битним узрочним фактором у развоју: ХОБП-а, астме, хроничног бронхитиса, емфизема,...Процењено је да у Србији годишње превремено умре око 15 000 људи због болести узрокованих штетним ефектима конзумирања цигарета, а у свету чак 8 милиона.

Упркос томе, тренд конзумирања цигарета се одржава на високом нивоу. Према процени из 2020. год. Института за јавно здравље Србије „др Милан Јовановић Батут“, око 36% пунолетних грађана Србије су пушачи. Истраживање из 2017. од стране поменутог института на млађим популационим групама још је обесхрабрујуће-међу ученицима старости од 13 до 15 година 11% ученика пуши цигарете, а 6% ученика користи електронску цигарету. Трећина ученика првих разреда средњих школа пушила је наргилу у неком тренутку свог живота или је и даље примењује (29,3%). Уколико се у прорачуне поред активних пушача узму у обзир и бивши пушачи и пасивни пушачи, статистика је додатно деморалишућа.

Управо због јасних научних доказа о штетности дуванског дима на људско здравље и велике доступности и популарности дуванских препарата, особито међу младом популацијом, дужни смо да наставимо да ширмо свест о значају здравог начина живота. Сваком упаљеном цигаретом појединац није нанео штету само сопственом здрављу, већ и људима у свом непосредном окружењу.

Текст на основу извора уредила др Миломирка Димитријевић, Одељење за пријем и збрињавање ургентних стања

Литература:

1) https://www.zjzpa.org.rs/31-januar-nacionalni-dan-bez-duvanskog-dima/

2) https://bolnica015.org.rs/31-januar-nacionalni-dan-bez-duvana/