24. март – Светски дан борбе против туберкулозе

Туберкулоза је хронична, заразна болест коју узрокује Кохов бацил тј. Mycobacterium tuberculosis. Најчешће захвата плућа, али може се јавити и у другим органима.

Резервор бацила туберкулозе су заражени људи и животиње – бацил је присутан у њиховим секретима и екстретима: испљувак, измет, мокраћа, вагинални секрет, млеко... Заразност траје све док траје излучивање бацила туберкулозе. Пут преношења Коховог бацила је вишеструк: директним контактом са оболелим, преко капљица које се избацују приликом говора, кијања и кашљања, док индиректна зараза настаје преко загађених предмета, руку, мува, млека и млечних производа, меса заражених животиња, воћа и поврћа. Дакле, бацил се најчешће уноси путем органа за дисање, ређе преко органа за варење.

У нашем народу, кроз историју, туберкулоза је означавана под називима- јефтика, јектика или сушица. Важила је за једну од најучесталијих и најсмртоноснијих заразних болести. Узрок томе је чињеница да је Mycobacterium tuberculosis изузетно отпоран. Опстаје на температури и до 80 степени по Целзијусу, у условима без влаге. У испљувку, бацил се може одржати на влажном поду и до 7 дана, у хладу и тами до 3 месеца, а сасушен у прашини и неколико месеци и дуже. Отпоран је и на дезинфекциона средства.

Данас, висок степен оболевања и умирања од ове болести везује се за најсиромашније земље света. Међутим, туберкулоза није искорењена ни у богатијим, уређенијим друштвима. Управо због тога, 24. 03. проглашен је међународним даном борбе против туберкулозе, јер потреба за подизањем свести о постојању ове болести итекако постоји. Према подацима из 2017. године, 10 милиона људи у свету је оболело од туберкулозе, од чега је 1 милион деце. Од укупног броја оболелих, тек 60 % је регистровано. У току исте године, од туберкулозе је умирало више од 4500 људи на дневном нивоу! Посебна проблематика је резистентна туберкулоза. Током 2017.године регистровано је 558 000 нових случајева болести која је резистентна на рифампицин у свету, од чега је 457 000 имало мултирезистентну туберкулозу. Тек једна четвртина оболелих од резистентног облика, имала је приступ лечењу. У нашој земљи, приметан је тренд константног смањења стопе пријављивања туберкулозе: са 37/100 000 у 2003. години на 11/100 000 становника у 2017. години. На основу тога, Србија се сврстава међу земље са ниским оптерећењем туберкулозом у Европи.Ризик за оболевање од туберкулозе имају највише деца млађа од 3 године и особе са смањеним имунитетом.

Разликујемо два облика туберкулозе: примарну и постпримарну. Примарна подразумева благу, неспецифичну или потпуно асимптоматску инфекцију код особе која је први пут дошла у контакт са Коховим бацилом. Посредством имуног одговора преко Т лимфоцита, цитокина и макрофага долази до ограничавања бацила туберкулозе у тзв. грануломе који потом калцификују депоновањем јона. Постпримарна туберкулоза подразумева реинфекцију било поновним уношењем бацила у организам, било падом имунитета и реактивације бацила из постојећих гранулома. Што се клиничке презентације тиче, најчешћи је плућни облик, али постоје и облици захватања других органа попут: црева, бубрега, костију и зглобова, менингеа, ларинкса, коже,...Посебан ентитет је милијарна туберкулоза (код хематогеног ширења бацила са примарне локализације) због захватања већег броја органа истовремено и неспецифичне клиничке слике.

Дијагноза се поставља на основу: клиничке слике, лабораторијских резултата, микробиолошке дијагностике ( златни стандард је изоловање узрочника из матерјала узетог од оболелог ) и радиолошке дијагностике.

Лечење је дуготрајно, траје најмање 6 месеци. Примењују се комбинација више антибиотика. То су тзв. антитуберкулотици првог реда( етамбутол, пиразинамид, рифампицин и изониазид ), а у случају резистенције примењују се и антитуберкулотици другог реда ( нпр. капреомицин) који су мање ефикасни и са више нуспојава.

Отуда, основне мере у сузбијању туберкулозе су превентивне: одржавање хигијене, адекватна исхрана,... а најважнија је- вакцинација! По рођењу детета, а пре отпуштања из породилишта, апликује се БЦГ вакцина.Она је намењена за активну имунизацију новорођенчади и спречава тешке клиничке облике (туберкулозни менингитис и дисеминовану туберкулозу). Вакцина се даје интрадермално у дози од 0,05 мл у предео делтоидног мишића леве надлактице. Поред општих контраиндикација, за вакцинацију БЦГ вакцином, посебна контраиндикација је поремећај целуларног имунитета услед ХИВ инфекције и других узрока.

Дакле, не заборавимо, савременој медицини дугујемо пуно захвалности јер је туберкулозу ограничила, али, наша је обавеза да очувамо свест о постојању исте и наставимо примењивање превентивних мера ради даље контроле и сузбијања ове болести.

Текст на основу извора уредила др Миломирка Димитријевић, одељење за пријем и збрињавање ургентних стања

Литература:

1. „Интерна медицина“ групе аутора Медицинског факултета Универзитета у Београду

2.https://www.zdravlje.org.rs/index.php/aktuelne-vesti/747-svetski-dan-borbe-potiv-tuberkuloze-2019

3.https://www.zdravlje.org.rs/index.php/aktuelne-vesti/58-2015-05-19-11-01-54/

4.https://www.zdravlje.org.rs/index.php/aktuelne-vesti/59-2015-05-19-11-01-54/imunizacija/vakcine/675-tuberkuloza-bcg