1 2 3 4 5

Вести



21. март – Светски дан посвећен особама за Дауновим синдромом

Датум 21.03. носи у себи симболику, јер је у основи Дауновог синдрома тризомија хромозома 21. Особе са Дауновим синдромом имају три хромозома уместо два на 21. хромозомском пару. Различити су узроци због којих долази до тога, као и фактори ризика. Оно што одликује особе рођене са Дауновим синдромом обично су карактеристичне црте лица, телесна грађа, али и пратећи здравстевни проблеми и интелектуалне потешкоће.

Нема свака особа са Дауновим синдромом исте здравствене проблеме, али у односу на општу популацију, неки здравствени проблеми су учесталији и очекивани : аномалије срца, поремећај рада органа за варење, штитне жлезде, упале грла, носа и уха. Ово последње доводи до оштећења слуха, а последично и развој говора буде отежан. Интелектуалне функције су увек захваћене. Даунов синдром је најчешћи облик хромозомских аберација које доводе до интелектуалне ометености. Највећи број особа са Дауновим синдромом функционише на нивоу умерене интелектуалне ометености. Деца са Дауновим синдромом могу имати проблеме са памћењем, концентрацијом, потешкоћу и решавању проблема у разумевању последица сопствених поступака.

Захваљујући достигнућима у области медицине, огромном напору у оквиру породице , подршци институција, многе особе са Дауновим синдромом данас су у могућности да воде дужи и квалитетнији живот. Упркос ограничењима која су им и пре рођења дата, особе са Дауновим синдромом боре се да једног дана воде самосталан живот. Да би се то остварило подршка мора да почне рано, још од тренутка постављања дијагнозе. Оснаживање породице кроз информисање, саветовање, обуку, рано укључивање дефектолога, физијатра и других стручњака у првим годинама живота, може стимулисати психомоторни развој. Од уписа у вртић, родитељима деце са Дауновим синдромом на располагању су инклузивне или развојне групе. Раније се образовање спроводило у специјалним школама, док данас постоји могућност да се деца укључе у редован систем образовања. Искуства развијених земаља показују да адекватна континуирана подршка особама са Дауновим синдромом значајно утичу на шансу да лакше уђу у свет одраслих.

Овде говоримо о Дауновом синдрому, не са становишта „они то не могу“, већ „они то могу“. Нема података о томе колико особа са Дауновим синдромом има посао у Србији. У Великој Британији од 40.000 особа са Дауновим синдромом 8.000 је запослено, али је број оних који желе да раде далеко већи. За њих је највећи изазов како стећи радно искуство. Не добију сви прилику ни за волонтерски рад. На том путу им се препрече стереотипи, погрешно схватање да особе са Дауновим синдромом не могу бити радно продуктивне. Постоје послови које они могу обављати подједнако добро као било ко други. Од стране колега особе са Дауновим синдромом буду оцењени као одани, поштени и захвални сарадници. Било да је реч о послу бармена у локалном кафићу, на пријавници фирме или неком занату битно је да им као друштво дамо подршку и прилику да постану управо то у чему су добри и да воде испуњен и срећан живот у складу са могућностима.

Текст на основу извора уредила др Мирјана Бркић

Извори:
1. Zavod za javno zdravlje Kragujevac
2. www.bbc.com
3. www.nois.com