14. мај – Светски дан борбе против хипертензије

Ширoм свeтa 14. маја oбeлeжaва се Meђунaрoдни дaн бoрбe прoтив хипeртeнзиje. Хипертензија је болест савременог доба, процењује се да у Србији једна четвртина становника има повишен крвни притисак док од целокупног броја оболелих правовремена дијагноза поставља се код половине.

АРТЕРИЈСКА ХИПЕРТЕНЗИЈА представља хронично повишен артеријски крвни притисак са вредностима изнад 140/90 ммХг, односно 2 или више пута констатован висок крвни притисак приликом 2 или више мерења у неколико наврата. У већини случајева етиологија није позната. Код 80 – 95 % случајева узрок се не може открити („ПРИМАРНА“ или „ЕСЕНЦИЈАЛНА“ хипертензија). Увек у обзир треба узети и СЕКУНДАРНИ облик хипертензије посебно ако су пацијенти млађи од 30 година или се хипертензија по први пут јавила после 55. године живота. ИЗОЛОВАНА СИСТОЛНА хипертензија са систолним притиском који је већи од 140 ммХг док је дијастолни притисак мањи од 90 ммХг најчешћа је код старијих пацијената, а настаје због промена које се са старењем јављају на крвним судовима. За разлику од примарне узроци секундарне хипертензије су познати те се на исту може ефикасно утицати (коректибилна хипертензија).

Узроци су:

-сужење бубрежне артерије (реноваскуларна хипертензија) где је хипертензија недавно почела и отпорна је на уобичајену терапију

-болести бубрега које прате повишене вредности азотних материја у серуму (уреа и креатинин) као и позитиван налаз протеина у урину

-коарктација (сужење) аорте карактеристично се јавља код деце и младих одраслих особа

-феохромоцитом, тумор који лучи хормоне (катехоламине) и манифестује се као повремена понављајућа или константна хипертензија младих и средовечних особа, често је прате изненадне епизоде главобоље и обилног знојења, док придружени налази могу да буду хронични губитак тежине и интолеранција глукозе

-хипералдостеронизам услед аденома који лучи алдостерон

Остали узроци артеријске хипертензије су и употреба лекова као што су орални контрацептиви, ендокрине болести, најчешће болести штитасте жлезде.

ФАКТОРИ РИЗИКА за артеријску хипертензију су:

-позитивна породична анамнеза

-гојазност

-конзумирање алкохола

-претерана употреба соли

-стрес и физичка неактивност

Већина пацијената нема симптоме, док тешка хипертензија даје главобољу, вртоглавицу и замагљен вид. Притисак се мери на обе руке, понекад је потребно мерење на нози, а код сумње на коарктацију аорте. Код свих пацијената са документованом хипертензијом потребно је спровести додатна испитивања (ЕКГ, лабораторијска и РТГ испитивања). У терапији су неопходни модификација животних навика са смањењем телесне тежине, ограничен унос натријума, исхрана богата воћем, поврћем и сиромашна засићеним мастима, редовна физичка активност и умереност у алкохолним пићима. Медикаментозна терапија има за циљ контролу хипертензије уз минималне нежељене ефекте. Често је потребно комбиновати неколико различитих група лекова, а циљ је постићи да крвни притисак не прелази 135 – 140/ 80-85 ммХг, односно да притисак буде мањи од 130/80 ммХг код пацијената са дијабетесом и хроничном болести бубрега. У терапији се комбинују лекови различитих група:

-диуретици

-АЦЕ инхибитори

-блокатори калцијумских канала

-бета блокатори

-блокатори ангиотензинских рецептора

Од посебног значаја је малигна хипертензија која представља озбиљно, ургентно стање са наглим порастом притиска код пацијената са хроничном хипертензијом или изненадни почетак тешке хипертензије где је неопходно одмах дати терапију. Правовремено препознавање и лечење хипертензије смањује ризик од многих компликација (срчана слабост, бубрежна слабост, инфаркт миокарда, хипертензивна болест срца, мождани удар).

Текст на основу извора уредила др Тања Богојевић Лазић, клинички лекар пнеумофтизиолошко одељење

Извор: Харисонов приручник медицине, 2016. година