ВРТОГЛАВИЦА (вертиго)

Вртоглавица или тзв. вертиго је стање у коме се особа осећа као да се све око ње врти или има осећај сопственог кретања или понирања у простору. Пацијенти појаву вртоглавице често карактеришу заношењем приликом кретања и потребом да ходају на широкој основи да би одржали равнотежу.

Вртоглавица је веома често пропраћена мучнином, потом повраћањем, презнојавањем и нестабилним ходом уз проблем одржавања равнотеже, посебно у ситуацији окретања главе. Вртоглавица је најчешћи симптом у стањима где је поремећено одржавање равнотеже.

НАЈТИПИЧНИЈЕ БОЛЕСТИ КОЈЕ МОГУ ДА РЕЗУЛТИРАЈУ ВРТОГЛАВИЦОМ СУ:

• Безазлена пароксизмална положајна вртоглавица, најчешће настаје као последица померања главе. Јавља се периодично и обично је краткотрајна. У интервалима између вртоглавице, пацијент нема никаквих тегоба. Осим осећаја нестабилности може се јавити и мучнина и вегетативна симптоматологија ( бледило и/или презнојавање).

• Мениерова болест, је праћена интезивнијом вегетативном симптоматологијом уз вртоглавицу, мучнином, често обилним повраћањем. Обзиром да је узрок у унутрашњем уву, ова вртоглавица је дужег трајања и праћена је поремећајем чула слуха (зујање у једном уху, ослабљен слух). Понављани напади Менијерове болести узрокују прогресивно оштећење слуха захваћеног унутрашњег уха.

• Лабиринтитис карактерише нагла појава вртоглавице и губитак равнотеже и без кретања. У овим условима вертоглавица може да траје данима. Опаснији симптоми су осећај слабости, главобоље, дуплираност посматраних предмета, трњење удова и језика, бледило коже и видљивих слузница, презнојавање уз мучнину и често обилно повраћање.

• Мање учестали узроци настанка вртоглавице укључују мождани удар, тумор мозга, разне врсте повреде мозга, мултипла склероза и мигренске главобоље. Физиолошка вртоглавица као подврста вртоглавице, дешава се при учесталим или пролонгираним физичким покретима као што је вртење у круг затворених очију или боравак на нестабилној подлози – узрок настанка морске болести. Узроци настнака такође могу да буду изложености токсичним материјама као што су: угљен моноскид, алкохолна испарења или аспирин.

ДА ЛИ СЕ ВРТОГЛАВИЦА ЛЕЧИ?
У значајном проценту вртоглавицу је могуће лечити. Правилно лечење је везано за прецизну дијагностику, да би било усмерено на лечење узрока. У акутним нападима вртоглавице дају се лекови који смирују главне тегобе, смањују мучнину и повраћање. Понекад је неопходно код јако изражене мучнине и повраћања, применити и инфузионе растворе да би се надокнадила течност и електролити.

БППВ - безазлена пролазна положајна вртоглавица лечи се различитим репозиционим маневрима у коме лекар главу пацијента доводи у одређене положаје. Код пацијената код којих постоје контраиндикације за извођење маневара (механички, васкуларни или дегенеративни поремећаји у вратном сегменту кичме) спонтани опоравак може убрзати лек који омогућава већи проток крви кроз кохлеарну регију. Код запаљења живца за равнотежу ( вестибуларног нерва), поред терапије кортикостероидима(уколико нема котраиндикација), примењује се и вестибуларна рехабилитација (одговарајући програм вежби). Код Менијерове болести у профилакси напада вртоглавице дају се високе дозе бетахистина који омогућава већи проток крви у дужем временском периоду, по потреби ињекције кортикостероида кроз бубну опну у средње уво, а код вртоглавица које значајно смањују квалитет живота пацијента и ињекције гентамицина у средње уво. Важно је на време препознати централне узроке вртоглавице, јер неки од њих захтевају ургенто неуролошко или неурохируршко лечење.
Најбољи резултати лечења се постижу када се дијагностика обави на време и утврди поремећај који изазива вртоглавицу.

Текст у основу уредила, Голубов Кристина - медицинска сестра на одељењу неурологије, Општа болница Панчево

Извори:
https://www.actavis.rs/terapeutske-oblasti/Otorinolaringologija/article-pages/vrtoglavica-uzroci-i-leenje/
https://www.medihelp.co.rs/edukacija/sta-je-vrtoglavica/